Više od 160 hiljada građana dalo je svoj potpis za inicijativu da se za najteža krivična dela počinjena nad decom, trudnicama i nemoćnim licima, uvede kazna doživotnog zatvora. Fondacija „Tijana Jurić“ inicijativu je predala Skupštini Srbije. Međutim, nema naznaka kada će se izmena Krivičnog zakonika naći pred poslanicima.
Iako je nedavno premijerka Ana Brnabić izjavila da je njen kabinet u stalnom kontaktu sa Ministarstvom pravde, čija ekspertska grupa radi na izmenama Krivičnog zakonika, osnivač fondacije, otac ubijene devojčice Tijane, Igor Jurić, plaši se da o ovom pitanju još ništa nije učinjeno. Ne samo da niko iz Fondacije nije u tom pravnom timu, već nismo dobili ni odgovor na pitanje ko su članovi ekspertske grupe, kaže Jurić za Sputnjik.
„Ekspertska grupa, ako i jeste napravljena, čini se da je nastala pro forme, da se tu konkretno ništa nije desilo. Kada ih neko pita dokle se stiglo sa našim predlogom, ponavlja se da je ta grupa formirana. Čini se da je to samo mrtvo slovo na papiru“, kaže Jurić.
Kako Sputnjik saznaje u Ministarstvu pravde, ekspertska grupa je aktivna, ali na okruglom stolu krajem prošle godine okupljeni stručnjaci nisu zauzeli zajednički stav o uvođenju kazne doživotnog zatvora u krivično-pravni sistem Srbije.
U Ministarstvu skreću pažnju na stav Evropskog suda za ljudska prava — da se kazna doživotnog zatvora ne može propisati i izreći bez prava osuđenog da po određenom osnovu zahteva njeno kraće trajanje, uz uslovni otpust ili pomilovanje.
„Budući da je Republika Srbija članica Saveta Evrope, dužna je da poštuje stavove Evropskog suda za ljudska prava kao svoju međunarodnu obavezu“, stoji u odgovoru koji je Sputnjiku poslat iz Ministarstva pravde.
Međutim, u Fondaciji „Tijana Jurić“ podsećaju da su na poslednji skup koji su organizovali ovom povodom pozvali i specijalnog tužioca Velike Britanije, koji je pojasnio kako u toj zemlji funkcioniše doživotna kazna za ubice dece i trudnica. Podsećam da je Britanija još uvek deo EU, ali nije ni jedina zemlja sa doživotnim zatvorom, kaže Igor Jurić.
„Apsolutno se ne kosimo sa bilo kojim delom Konvencije. To je zavaravanje javnosti. Jer ako više od 25 zemalja u Evropskoj uniji ima doživotnu kaznu zatvora, kako se mi sa tim možemo kositi! Uostalom, Velika Britanija, Holandija i recimo Ukrajina imaju doživotnu kaznu zatvora koja ne omogućava uslovni otpust. To je priča pomoću koje se cela stvar odugovlači, da se ne uradi ništa“, siguran je osnivač Fondacije „Tijana Jurić“.
Objašnjavajući da je reč o proceduri za koju je potrebno vreme u Ministarstvu pravde, podsećaju da je stručna javnost više puta ukazivala da se mora uzeti u obzir težina kazne doživotnog zatvora i njen izuzetan karakter, te da je potrebno predvideti određena ograničenja u njenom propisivanju i izricanju, odnosno, nije moguće predvideti apsolutnu zabranu uslovnog otpusta licima koja su osuđena na kaznu doživotnog zatvora.
„Ministarstvo pravde se nada da će članovi radne grupe uskoro izaći sa konkretnim predlogom, koje će ministarstvo uputiti u dalju proceduru“, stoji u odgovoru resornog ministarstva na pitanja Sputnjika.
„Igor Jurić kaže da neće sedeti skrštenih ruku, jer je reč o inicijativi koja sa ulica može da skloni ubice. Novi potez povući ćemo do kraja nedelje, uvereni smo da nema resocijalizacije ubica dece, to nije stvar nečijeg osećaja, već stav stručnjaka koji godinama rade sa tim ljudima, bez efekta“, kaže Jurić.
„Pisaćemo svakom narodnom poslaniku ponaosob, lično. Želimo da i na njih utičemo, možda oni pokrenu Ministarstvo pravde. Zapravo je nejasno ko koči celu priču. Posle toga ćemo se još jednom obratiti premijerki, predsednici Skupštine i predsedniku naše zemlje. Spremamo se i za Ustavni sud, želimo da iskoristimo i to pravo, a poslednja opcija je referendum“, kaže Jurić.
U Ministarstvu napominju da bi uvođenje doživotne kazne podrazumevalo i niz drugih zakonskih izmena, jer bi ona u potpunosti zamenila postojeću najtežu kaznu zatvora u trajanju od 30 do 40 godina.
Prva radna grupa koja se bavila predlogom izmene Krivičnog zakonika formirana je 2015. godine, pre podnošenja inicijative Fondacije. Ovo pitanje našlo se i na javnoj raspravi. Ministarstvo pravde je tada zaključilo da nije moguće dati konačni sud o tome, jer je stručna javnost o ovom pitanju podeljena.
