Fondacija „Tijana Jurić“ prikupila je 126 hiljada potpisa za izmenu Krivičnog zakonika i uvođenje doživotnog zatvora za ubice dece, maloletnika i trudnica.
Osnivač Fondacije, otac svirepo ubijene devojčice Tijane, Igor Jurić za Sputnjik kaže da je do ideje za promenu zakona došao tokom suđenja ubici njegove ćerke. Tada je, otkriva, shvatio da su kazne koje se izriču za teške zločine u mnogim slučajevima izuzetno male.
„Zamenik javnog tužioca mi je govorio da moram da budem spreman na to da ubica našeg deteta neće dobiti kaznu od 40 godina, zato što Tijana nije dovoljno svirepo ubijena. Ja sam pitao šta je to ’dovoljno svirepo‘, ako neko bez razloga siluje ili ubije dete, presudi mu zato što on tako želi. Rekli su mi, da je zabio 40 puta nož u nju, e to bi bilo dovoljno svirepo. Posmatrao sam te ljude, oni nemaju ni trunke sažaljenja u sebi. Na pitanje da li se kajete, jednostavno su odgovarali da oni nisu krivi, da nisu uradili ništa loše. Gde je tu kajanje, nema tu kajanja“, ocenjuje Jurić.
On dodaje da u najvećem broju zemalja EU postoji institucija doživotne kazne za ubice dece, bez mogućnosti pomilovanja, i ističe da je Srbija na prvom mestu u regionu po broju ubistava žena i dece.
Inicijativa je predata Skupštini Srbije, ali se izmena Zakona još nije našla pred poslanicima. Sagovornik Sputnjika kaže da je razgovarao sa svim ministrima srpske Vlade koji su kao roditelji podržali izmenu zakona, ali još se ništa konkretno nije dogodilo. Podneli smo predlog u maju prošle godine predsednici Narodne skupštine, nismo dobili nikakav odgovor, kaže Jurić.
„To me najviše iritira. Kažite, ne možemo da prihvatimo iz tog i tog razloga ili, sačekajte, pa ćemo razmotriti. Ništa. Sada smo prikupili potpise, opet ništa. Ministarka Nela Kuburović mi je rekla da nas podržava, da je to važno i da će gledati da se u najskorijem roku predlog nađe u Skupštini, ali još nismo dobili odgovor“, dodaje on.
Skupština je u zakonskoj obavezi da se bavi ovim predlogom jer je Fondacija prikupila 126 hiljada potpisa, a potrebno je 30 hiljada, ali u zakonu ne stoji u kom roku zakon mora da se nađe pred poslanicima.
„Mogu da kažu, ove godine imamo nešto važnije, a šta je važnije u ovom društvu, ljudi se iseljavaju, natalitet je sve manji, još treba da dozvolimo da nam ubijaju decu“, ističe Igor Jurić.
On naglašava da je za ubice humanije da ostanu u zatvoru, jer im naše društvo ne može ponuditi resocijalizaciju.
„U većini slučajeva kod ovakvih krivičnih dela reč je o povratnicima, ljudima koji u zatvoru nisu uspeli da se poprave. Ja u popravku ne verujem, koliko su za to male šanse govori i činjenica da u jednoj od naših najvećih ustanova sa 120 ubica radi samo jedan psiholog“, ističe naš sagovornik.
Jurić je prošle nedelje dobio Ninovu nagradu „Ličnost godine“ kao simbol pojedinca koji se izdigao iznad lične tragedije za bolji život drugih. „Sve što radim osećam kao svoju obavezu, ali ne mogu da ne budem ponosan što su ljudi to prepoznali, osetio sam veliki ponos zbog svog deteta“, kaže Igor Jurić za Sputnjik.
„Kad sam krenuo u celu priču moja jedina želja je bila da uradim nešto dobro, a kada dođe to vreme da budemo zajedno negde, da mogu da joj se približim što više, to je bio moj povod. Izuzetno sam zahvalan ljudima koji su me prepoznali kao čoveka koji može da bude privilegovan da bude ličnost godine“, kaže Jurić.
Na kraju razgovora za Sputnjik, on naglašava da će, ukoliko ubrzo ne dođe do rasprave u Skupštini, organizovati referendum o uvođenju doživotne kazne za ubice dece, maloletnika i trudnica, kao i da je zakon koji nosi ime njegove tragično stradale ćerke, koji je omogućio bržu potragu za nestalom decom, već dao efekte.
