Britansko Ministarstvo navodi da će ministri spoljnih poslova 15. oktobra u Luksemburgu zvanično odobriti „režim sankcija koji su predložile Velika Britanija i Francuska nakon napada u Siriji i Solsberiju“.
Pre razgovora u Luksemburgu britanski ministar spoljnih poslova Džeremi Hant će se sastati sa kolegama iz Poljske, Češke, Mađarske, Slovačke, Slovenije, Bugarske, Hrvatske i Rumunije i zahvaliti im na „podršci i odlučnosti u globalnim naporima da se okonča upotreba hemijskog oružja“.
„Dugo godina postojao je međunarodni tabu o upotrebi hemijskog oružja, ali je on sada pod pretnjom nakon Sirije i Solsberija. Sada moramo ponovo da povučemo crvenu liniju, što znači da će za sve koji koriste ovo užasno oružje cena uvek biti izuzetno visoka. Ove nove sankcije su od vitalnog značaja, ali to nije kraj priče“, navodi se u Hantovoj izjavi.
Očekuje se da britanski ministar takođe izjavi o potrebi da se ubrzaju diskusije o uvođenju režima sankcija u vezi sa sajber-napadima.
Ranije je izvor u Briselu rekao novinarima da se na sastanku u Luksemburgu neće razmatrati mere protiv Rusije zbog „sajber-napada na OZHO“, već će to „uglavnom biti ažuriranje informacija o situaciji i eventualnoj pomoći, a takođe će biti zabeleženo vremensko podudaranje sajber-napada na OZHO sa usvajanjem okvirnog mehanizma o restriktivnim merama u vezi sa hemijskim oružjem“.
Slučaj Skripalj
Bivši pukovnik Glavne obaveštajne uprave Rusije (GRU) Sergej Skripalj i njegova ćerka Julija otrovani su 4. marta u Solsberiju u južnoj Engleskoj, što je uzrokovalo veliki međunarodni skandal. London tvrdi da je Rusija umešana u trovanje supstancom A-234, koje britanske vlasti izjednačavaju sa supstancom „novičok“. Moskva to kategorički poriče. Istragu o incidentu trovanja Skripalja vodi protivteroristička jedinica Skotland jarda.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da se „slučaj Skripalj“ raspada pred očima zbog nepostojanja dokaza o krivici Rusije. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije uputilo je oko 60 diplomatskih nota britanskom Forin ofisu, sa zahtevom da se Rusiji omogući pristup istrazi, povređenim državljanima Rusije, kao i za pravnu pomoć i predlozima za saradnju, uključujući i zajedničku istragu, ali britanske vlasti na njih nisu odgovorile.
Sirijska opozicija je 4. aprila 2017. saopštila da je 80 ljudi poginulo, a 200 ranjeno u hemijskom napadu u gradu Han Šejhun u provinciji Idlib. Ona je za napad okrivila sirijsku vojsku, što je zvanični Damask odbacio rekavši da nikada nisu koristili hemijsko oružje, kao i da je svo hemijsko naoružanje izvezeno iz zemlje pod kontrolom Organizacije za zabranu hemijskog oružja. Sjedinjene Američke Države su, bez pokazivanja dokaza o krivici sirijske vojske i ne slušajući poziv Rusije za detaljnom istragom, napale sirijsku vojnu bazu Šajrat u noći 7. aprila.
Izveštaj o incidentima u Han Šejhunu od 4. aprila 2017. godine i Um Hošeu 15. i 16. septembra 2016. godine predstavljen je Savetu bezbednosti UN 26. oktobra. Stručnjaci zajedničkog mehanizma UN-OZHO zaključili su da je u prvom slučaju „Sirijska Arapska Republika odgovorna za upotrebu sarina“, a u drugom da je „DAEŠ odgovoran za korišćenje sumpornog iperita“.
Ruska strana ubeđena je da je izveštaj zasnovan na sumnjivim činjenicama dobijenim „spolja“. Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja je 22. novembra prošle godine izjavio da je Rusija spremna da razgovara o ideji stvaranja novog mehanizma za istraživanje hemijskih napada u Siriji, s obzirom da je Zajednički mehanizam sebe diskreditovao.
