Rojters takođe navodi da bi takav potez Italiju mogao da udalji od saveznika u EU.
Agencija Blumberg ranije je saopštila da su na pragu novog samita evropskih lidera Holandija i Velika Britanija uputile državama-članicama EU memorandum, koji je Blumberg uspeo da dobije, pozivajući ih da ažuriraju sankcionu listu sa kaznama za hakerske napade.
Diplomate EU tvrde da je cilj plana Brisela da se ojačaju odbrana i odvraćanje od sajber-napada, naročito iz Rusije, koju su u poslednjih nekoliko meseci mnogi optuživali za mešanje u izbore u mnogim zapadnim zemljama, kao i za ugrožavanje bezbednosti elektronskim sredstvima.
Međutim, Italija se protivi ideji o novom kaznenom režimu i zalaže se za ublažavanje sankcija prema Rusiji, kojoj su uvedene brojne ekonomske mere od izbijanja ukrajinske krize 2014. godine.
Prema dokumentu, uvođenje sankcija su podržale Velika Britanija, Francuska, Estonija, Holandija, Rumunija, Slovačka, Letonija, Litvanija i Poljska, dok Belgija, Finska i Švedska podržavaju „postepeni odgovor“ na buduće napade, koji bi podrazumevao brojne mere pre uvođenja sankcija. Estonija, Litvanija, Finska i Rumunija traže da se uvede sankcioni režim koji bi bio usmeren na pojedince i subjekte odgovorne za sajber-napade. Ova grupa je predložila da se nađu kazne koje bi trebalo da budu nametnute za napade na informacione sisteme, sajber-krađu intelektualne svojine i zlonamerne sajber-operacije državnih ili nedržavnih aktera „čije je ponašanje eksplicitno ili prećutno odobrila strana vlada“.
Ovaj pritisak usledio je nakon optužbi protiv ruskih i kineskih lica, koja su navodno pokušala da izvedu sajber-napad na brojne međunarodne institucije u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Konkretno, Ministarstvo odbrane Holandije saopštilo je 4. oktobra da su obaveštajne službe te zemlje navodno uspele da spreče hakerski napad na Organizaciju za zabranu hemijskog oružja, koji su, kako je saopšteno, pokušala da izvedu četvorica državljana Rusije, pripadnika GRU. Osumnjičeni za organizovanje sajber-napada su proterani iz Holandije u aprilu.
Ministarstvo inostranih poslova Rusije je holandske optužbe ocenilo kao novu izrežiranu propagandnu akciju i naglasilo da „špijunomanija“ nanosi ozbiljnu štetu odnosima dveju zemalja. Navedeno je, takođe, da je saopštenje objavljeno uoči sednice OZHO 9. oktobra kako bi se obezbedila nužna politička pozadina.
Optužbe na račun Rusije iznele su i SAD i Kanada, koje tvrde da je u hakerske napade na američki izborni sistem, nuklearnu kompaniju „Vestinghaus“ i antidoping laboratoriju umešano sedmoro saradnika Državne obaveštajne uprave Rusije. Među njima su četvorica Rusa proteranih iz Holandije. Zapad, pritom, nije naveo nikakve dokaze za te optužbe.
Rusija je Sjedinjenim Američkim Državama predlagala da se formira zajednička radna grupa koja bi se bavila pitanjima vezanim za sajber-bezbednost i omogućila Moskvi i Vašingtonu da koordiniraju napore i sarađuju u oblasti zaštite informacija u cilju sprečavanja mešanja u unutrašnje politike različitih zemalja. Sjedinjene Američke Države su odbile ovu inicijativu.
U međuvremenu, Italija je početkom godine istakla da aktuelne sankcije protiv Moskve uništavaju italijanska preduzeća koja posluju sa Rusijom i pozvala na smanjenje tenzija.
