U svom članku za časopis „Virtšaftsvohe“, ona je istakla da je „Severni tok 2“ važan za Nemačku, pošto je „za pouzdano snabdevanje energijom potreban dodatni izvor gasa“.
Ona je istovremeno kritikovala protivnike izgradnje gasovoda, naglašavajući da „neki kritičari imaju sopstvene ekonomske interese“.
Švezigova je, takođe, nazvala glupošću tvrdnje da će zbog gasovoda Nemačka postati potpuno zavisna od Rusije.
„Obe strane zainteresovane su za pouzdane isporuke, a Nemačka će nastaviti da dobija većinu potrebne energije iz drugih izvora. Zemlja bi trebalo sama da odluči gde i na koji način uzima potrebne energente“, smatra autorka članka.
Premijerka je dodala da se zalaže za „kritički dijalog“ sa Rusijom. „Ja ni u kom slučaju ne želim ništa da ulepšavam ili skrivam: odnosi Nemačke i Rusije postali su složeni. Pa ipak, uverena sam da je povratak bliskom partnerstvu zajednički interes Nemačke i Rusije“, istakla je ona.
S tim u vezi, ona se založila za slabljenje antiruskih sankcija. Švezigova smatra da će se obe strane usredsrediti na rešavanje ovog pitanja: „Naravno, uključujući posebno Rusiju. Ali iznenađena sam odbrambenim refleksima koji se redovno javljaju kada se zahteva postepeno slabljenje sankcija. Na kraju krajeva, kaznene mere nisu cilj same po sebi. Njihovo slabljenje treba da bude naš cilj, pod uslovom da se u Ukrajini postepeno uspostavlja mir“.
Ranije je predsednik Upravnog odbora Nemačko-ruskog foruma Matijas Placek rekao da bi projekat gasovoda „Severni tok 2“ mogao da postane ključan za odnose dveju država.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi pedeset pet milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“.
Protiv realizacije gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od ruskog goriva. Letonija, Litvanija i Poljska zajedno su izrazile svoje neodobravanje zbog izgradnje „Severnog toka 2“ i uverene su da je ovo politički projekat. I Sjedinjene Američke Države nezadovoljne su planovima za izgradnju gasovoda, jer imaju ambiciozne namere za izvoz svog gasa u Evropu.
Rusija je više puta pozivala da se gasovod ne posmatra kao sredstvo uticaja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, Moskva ovaj projekat posmatra isključivo sa ekonomske strane.
