Ova sredstva bi u najvećoj meri predstavljala podršku Evropi da se suprotstavi ruskom uticaju.
„Veliki deo Evrope računa na energiju iz Rusije“, navodi Marfi i dodaje da bi ova pomoć Vašingtona ujedno pomogla američkim saveznicima u traženju novih energetskih izvora, dok bi istovremeno srušila rusku kontrolu nad Evropom, ali i otvorila nova radna mesta u samoj Americi.
Mediji podsećaju da je izvoz energenata jedan od najvažnijih elemenata aktuelne američke administracije — upravo je zato šef Evropske komisije Žan-Klod Junker, nakon sastanka sa američkim liderom Donaldom Trampom u julu, rekao da je EU spremna da investira u nove terminale za prijem tečnog prirodnog gasa iz Amerike, ali uz uslov da cena bude konkurentna.
Istovremeno, Vašington se bori da gasovod „Severni tok 2“, kojim bi se ruski gas prebacivao do Nemačke, ne uspe, jer, kako tvrde američke vlasti, predstavlja instrument ruskog političkog uticaja.
