Ako se može suditi po susretu s novinarima na beogradskom aerodromu, publiku očekuje ne samo uživanje u vrhunskoj muzici nego i odličan provod. Uostalom, Najdžel je odavno poznat po tome.
Harmizmatični britanski violinista pojavio se pred novinarima odlično raspoložen, nasmejan, s flašom piva u ruci i u dresu svog omiljenog kluba „Aston vile“ iz Birmingema. Razgovor s novinarima počeo je i pre nego što je seo za konferencijski sto, rekavši da se veoma raduje što je ponovo u Srbiji, među prijateljima.
„Za mene je poseban osećaj kada dođem u Beograd, jer ljudi ovde imaju izuzetnu strast prema muzici, a posebno me raduje njihova iskrenost i direktnost. To je ono što zaista volim – kada neko govori ono što zaista misli, a ne priča u prazno“, rekao je Kenedi, prisećajući se se svog prvog nastupa u Beogradu pre gotovo dve decenije, kada je atmosfera u dvorani bila takva da se, kako je rekao, mogla seći nožem.
Na koncertu u Sava centru Najdžel Kenedi će izvesti program pod nazivom „Od Baha do Geršvina“.
„Baha sviram svaki dan, to je za mene pravi spiritualni početak dana, koji moj um uvodi u potpuno drugi okvir i otvara ga za sve stvari s kojima se u toku dana suočavam. Ta muzika ima pravo terapeutsko dejstvo“, rekao je Kenedi.
Džordža Geršvina zavoleo je još kao mladić, zbog melodičnosti njegovih kompozicija. U delu čuvenog kompozitora Kenedi pronalazi „fuziju džeza i klasične muzike, prekrasne melodične uticaje jevrejske kulture i jedinstvenu energiju Njujorka“.
Beogradska publika biće u prilici da čuje i muziku koju je komponovao sam Kenedi, a koja je inspirisana Poljskom, zemljom u kojoj sada živi. Ona je, kako kaže, inspirisana klasičnim i džez uticajima, ali i izvanrednom sofisticiranošću i intelektualizmom poljskih stvaralaca. Važna inspiracija mu je i ljubav prema supruzi koja je Poljakinja.
Muzičar koji je nastupao sa svim vodećim svetskim orkestrima i na svim prestižnim svetskim scenama kaže da mu je najvažnije iskustvo u životu prilika da svira na ulicama Njujorka.
„To je bilo sjajno, pošto su ljudi zastajali ukoliko im se to dopadalo. Ako im se nije dopadalo, samo bi prolazili pored mene. To je najbolja lekcija koju sam kao muzičar naučio, tada kada sam svirao na ulici, jer kada se nekome dopada to što svirate, on jednostavno zastane i stavi malo novca u vašu kutiju. I zaradio sam dva puta više svirajući dva sata na njujorškoj aveniji nego na nekoj sceni na kojoj sam svirao klasični koncert. A bilo je i mnogo zabavnije. To sam naučio kad sam bio mlad, da treba svirati za ljude. Nije važno da li je to neki mali klub, ili pustinja, ili avion, važno je da dolazi pozitivna energija od ljudi“, naveo je britanski muzičar.
Najdžel Kenedi i njegov kamerni orkestar izveli su na kraju susreta s novinarima Geršvinovu numeru „How Long Has This Been Going On“.
Repertoar Najdžela Kenedija obuhvata razne muzičke žanrove, od klasike do Džimija Hendriksa. Nastupao je i s rok legendama kao što su Pol Makartni i Robert Plant, svirao za britansku kraljevsku porodicu i sarađivao s brojnim vodećim svetskim orkestrima.
Kenedi je posebno naklonjen džez muzici, a to je izrazio obradama numera kao što su „Summertime“, „They Can't Take That Away From Me“ i „Porgy and Bess“ na albumu „Kennedy Meets Gershwin“, koji je objavljen povodom 120 godina rođenja Džordža Geršvina.
Publika 50. Bemusa biće u prilici da do 20. oktobra uživa i u nastupu ruskog pijaniste Vadima Rudenka, korejskog violiniste Edvina Kima, meksičkog tenora Ramona Vargasa, Šarun ansambla koji čine solisti Berlinske filharmonije, Brodski kvarteta, Beogradske filharmonije i mnogih drugih.
