Sem onoga ko glasa i rezultata, na glasanjima poput makedonskog bitno je i ko broji, ali i ko tumači glasove, kaže u emisiji „Sputnjik intervju“ Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo, ironično primećujući da se onda 36 odsto izašlih birača može tumačiti i kao 100 odsto.
„Male države, što se tiče demokratije, danas nemaju nikakvu šansu osim ako ne nabave leđa neke druge zemlje čiji se interesi poklapaju sa njenim“, upozorava ona, ali dodaje da se na referendumu u Makedoniji glas običnog čoveka ipak čuo, makar i putem interneta. Ipak, strahuje da će na kraju sve biti zataškano i da će se završiti suprotno mišljenju Makedonaca, onako kako to žele neke velike zemlje.
Prema mišljenju Nevena Cvetićanina sa Instituta društvenih nauka, male države su uvek između čekića i nakovnja, između velikih sila, pa je demokratija u institucionalnom obliku „privilegija onih koji mogu da je obezbede“.
„Dešavanja u unutrašnjoj politici malih država su uglavnom proizvod spoljnopolitičkih vektora, ne samo Makedonije, nego uopšte“, navodi on, uz opasku da je makedonski premijer Zoran Zaev svojim nespretnim delovanjem pokazao da nije ozbiljan igrač, jer je „očekivao da ta jabuka sama padne, a poznato je da se referendumi ni ne raspisuju ako se na njima ne misli pobediti“.
Cvetićanin ističe i da je konstitucija malih država takva da su veoma podeljene: Makedonija je drastičan primer, ali ista je situacija i u BiH, pa čak i na samoproglašenom Kosovu, gde je podeljenost albanskih političara tolika da je teško uspostaviti bilo kakav dogovor.
On ukazuje na još jedan faktor koji je mogao uticati na malu izlaznost birača u Makedoniji — tzv. šetnju kosovskog predsednika Hašima Tačija i demonstracije lidera Samoopredeljenja Albina Kurtija u Prištini.
„To je samo naplašilo Makedonce da budu oprezniji i da ne izađu na referendum. Strateška pamet tzv. albanskih lidera je bila na nivou izbacivača iz disko klubova, da to rade u subotu, jer sve na Balkanu funkcioniše po logici spojenih sudova. To Tačijevo političko kicoštvo bilo je u suštini kontraproduktivno“, kaže Cvetićanin, konstatujući da razvoj situacije Makedoniji nikad nije ni bio u rukama Makedonije, nego u rukama velikih sila.
Srbija dotle, po njegovoj oceni, ima razloga da bude optimistična jer „makar ima kapacitet da konstituiše legitimnu državnu volju“, a u igri sa velikim silama pokazala se „sasvim zadovoljavajuće“ što se tiče nacionalnog i državnog interesa.
Na pitanje da li je činjenica da je Evropska unija čestitala makedonskim vlastima na evidentno neuspelom referendumu samo nastavak prakse da se rezultati glasanja na izborima tumače zavisno od toga da li odgovaraju ili ne briselskoj birokratiji, pa je onda neko populista, a neko demokratski izabran, Mina Zirojević kaže da nije sporno da su evropskim institucijama neophodne promene.
O tome svedoči i činjenica da sve više ljudi u EU bira te tzv. nedemokratske predstavnike, odnosno populiste, dodaje ona.
Cvetićanin ističe da je sve što se dešava u Evropi proizvod toga što je ona u „geopolitičkom sendviču“: ona je ekonomski džin, pre svega Nemačka, ali bezbednosni patuljak u poređenju sa Rusijom, SAD i Kinom.
„U našem vremenu imamo tri velike supersile. Evropa i sve što se dešava u njoj je proizvod različitih evropskih sila, pri čemu različite evropske države gravitiraju jednoj ili drugoj, još uvek ne trećoj — Kini, i pokušavaju da izbalansiraju svoju politiku, da ne sede na dve stolice, već da pokušaju da definišu svoj nacionalni interes“, kaže naš sagovornik.
On, međutim, prognozira da će na kraju tri velike sile napraviti „neku novu Jaltu“, podeliti sfere uticaja, pri čemu se male države poput Makedonije ne pitaju mnogo jer će „proraditi telefoni na visokom nivou“ i „iscrtaće se karte“.
„Na malim državama je da budu obaveštene, da znaju šta se sprema da mogu da predvide događaje i da pažljivo osluškuju“, savetuje Cvetićanin, dok Mina Zirojević dodaje:
„Moraju da imaju i političare koji su spremni da reaguju na pravi način, što nije lako, jer nekad treba dati rešenje koje nije popularno. I da napomenemo da pre svakog smirenja ide bura — i pre Jalte je bio Drugi svetski rat, tako da treba ozbiljno da se zamislimo“.
