Sagovornik Sputnjika dao je svoje viđenje vožnje Hašima Tačija po jezeru Gazivode. Pitali smo ga i za mišljenje, šta je to tražio, a šta dobio predsednik Srbije od ruskog lidera Vladimira Putina? Hoće li Makedonija u NATO uprkos referendumu i čekaju li Republiku Srpsku neredi posle opštih izbora?
Ovako je Deđanski video događaje koji su obeležili nedelju iza nas:
Tačijev upad na Gazivode
— Tačijev izlet nije ugrozio živote ljudi, ali je pokazao da može da se krši dogovor i da u tome nema ko da ga spreči. Treba ponoviti pitanje: koja je uloga KFOR-a. Stalno treba da ukazujemo na kršenja međunarodnog prava. Samo pre nekoliko godina bili smo u poziciji da nas stalno lažno optužuju i da se branimo, a sada je klatno otišlo na drugu stranu. Srpska vlast je pokazala da zna šta može da se desi i tražili smo reakciju međunarodne zajednice, ali smo i jasno stavili do znanja da ne prihvatamo više ciničan izraz „neka se obe strane uzdrže“. Fizička opasnost je trenutno prošla, ali to ne znači da uskoro nećemo biti napadnuti i da ćemo imati zaštitu. Imamo dva puta — jedan je da uđemo vojskom, a drugi da ostanemo pribrani i da ukazujemo na kršenje prava.
U dogledno vreme nećemo moći da pregovaramo sa albanskim liderima, već sa njihovim nalogodavcima — SAD. Sada imamo s kim da pričamo, jer će Tramp u novembru verovatno učvrstiti svoju poziciju u Kongresu, a to će se preslikati i na Evropski parlament. Otići će u istoriju cela postavka ljudi koja je izgradila karijere na antisrpstvu. Priština je toga svesna i traži brzo rešenje, ali mi ne treba da nasednemo na provokaciju“.
Pretnje o novim sukobima na severu KiM
— Nama ne treba sukob, ali ako bi oni prvi krenuli sa nekom vojskom da ugroze srpsko stanovništvo, onda pregovora ne bi bilo. Treba imati ozbiljne živce i igrati po žiletu dok se ne desi još ova poslednja geopolitička promena. Današnja situacija ne može da se uporedi sa onom od pre pet ili šest godina, a već za dve ćemo biti u još boljem položaju. Zamrznuti konflikt nije loše rešenje ako nemate drugo. Veoma je bitno da napravimo dobru poziciju i da pri rešavanju pitanja KiM rešimo srpsko nacionalno pitanje, u koje ubrajam i Republiku Srpsku. Bolje biti u zamrznutom konfliktu i u miru — od rata ili lošeg rešenja.
Susret Vučića i Putina u Moskvi
— Iako svi misle da je Vučić od Putina dobio uveravanja za vojnu pomoć, ona ne bi bila novost. Kada Rusi kažu branićemo Srbiju u međunarodnim okvirima, to ne znači da oni vole Srbiju, već da poštuju međunarodno pravo koje na Zapadu tumače onako kako njima odgovara. Mislim da nikad niko nije pitao Rusiju da nam vojno pomogne. Nedavno je neki novinar postavio predsedniku pitanje. „Da li bismo mi ovde mogli da budemo nova Sirija?“ Pa nećemo budemo nova Sirija, nećemo da se ovde sukobljavaju Zapad—Istok i Sever—Jug. Ja sam taj sastanak protumačio na način da mi i dalje imamo podršku Rusije ako pokušavamo da rešimo problem bez sukoba. Mislim da je predsednik Vučić tražio od Putina neku potvrdu da će nam pomoći ako nas budu pritisnuli i ako ponovo pokušaju da nas proglase genocidnim narodom ili da spreče ulazak Kosova u UN ili Unesko. Svi mi znamo da tu pomoć imamo, ali je lepo da se opet čuje.
Referendum u Makedoniji — „svi pobedili“
— Kada u Makedoniji na referendumu glasa 36 odsto birača, EU čestita i kaže da je to uspeh, a u Kataloniji je prošle godine glasalo 43 odsto građana i referendum nije priznat. Ovo je dobar primer koji nam pokazuje na šta je Zapad spreman. Spomenuo bih i Crnu Goru, gde imamo vlast koja koja je toliko bezobrazna i toliko ne ceni svoj narod da je čak rekla da joj referendum ne treba, iako je 90 odsto građena tamo protiv NATO-a. Elem, svi su bili sigurni da će u Makedoniji izlaznost preći tih 50 odsto i čekali su do poslednjeg trenutka glasove iz albanskih sela, ali ih je dočekao „hladan tuš“. Zašto? Albanski interes isto nije bio da Makedonije uđe u NATO, jer je njihov cilj „velika Albanija“ i od toga nema ništa ako budu ušli u Alijansu, zbog nepovredivosti granica. To je jedna priča zašto referendum nije uspeo, a to može da se obije o glavu na drugoj strani Republici Srpskoj. Veliki broj muslimana glasaće za SDS, i postoji opasnost da ne bude glatka pobeda ljudi koji žele očuvanje Srpske.
Izbori u Bosni — pretnje „obojenom revolucijom“
— Postoje dva scenarija — ako narod glasa i bude velika razlika, nereda neće biti, a druga opcija koja se spominje u diplomatskim krugovima jeste da će biti „fiskalna narandžasta revolucija“. To znači da se posle izbora počinje sa pozivanjem građana na neplaćanje svega čime se puni budžet Republike Srpske. Ukoliko se u budžet ne slije dovoljno sredstava, stvoriće se vakuum od nekoliko meseci zbog odugovlačenja Sarajeva, pa će kasniti plate svima koje finansira država, što će dovesti do nezadovoljstva naroda. Međutim, ako to znam ja, znaju sigurno i mnogo ozbiljnije strukture koje će probati da spreče ovakav scenario. Ključno je da građani izađu i da daju glas za Republiku Srpsku.
