On je za Glas Amerike, komentarišući konstataciju da je očigledan preokret u američkoj politici prema Srbiji i Kosovu i odgovarajući na pitanje da li je predsednik Tramp i lično zainteresovan da se ovo pitanje reši, odgovorio potvrdno.
„Jeste. Ova administracija je zainteresovana za to. Tri puta sam putovao na Balkan, jer me je na to ohrabrio pomoćnik državnog sekretara Ves Mičel. Ljudi u Srbiji i na Kosovu treba da budu sigurni da su ova administracija, Senat, Kongres zainteresovani da pomognu da se dođe do rešenja. Znate, predsednik Tramp ima malo drugačiji pristup u rešavanju nekih pitanja, razmišlja van utvrđenih okvira. Ali uviđamo koliko je važan Balkan i koliko je važno da se stabilizuje“, kaže Džonson.
On je ponovio da SAD ne postavljaju crvene linije kada je reč o rešavanju pitanja Kosova i da ohrabruju lidere na dogovor, ali je istakao da to neće biti ni lako, ni brzo.
„Želimo da uradimo sve što možemo da ohrabrimo predsednika Vučića i zvaničnike sa Kosova i omogućimo im da reše dugogodišnji spor i postignu dogovor koji će omogućiti stabilnost na Balkanu“, navodi Džonson.
Na pitanje kako je moguće doći do rešenja ako tenzije tako često rastu, Džonson odgovara:
„Nadajmo se da ove incidente možemo da svedemo na minimum, da dvojica lidera nastave dijalog i potragu za rešenjem. Amerika je tu da ih podrži i da im da prostor. Dogovor moraju postići dve vlade i niko im ništa ne može nametati.“
Amerika je, ponavlja Džonson ono što je rekao nedavno u Beogradu, nema crvene linije kada je reč o rešavanju pitanja Kosova, otvorena za „teritorijalne korekcije“ i ne ograničava dogovor vremenski. Ovakav stav SAD zastupaju proteklih nekoliko meseci, ne i od početka Trampovog mandata.
Komentarišući situaciju koja je politički nestabilna i u Makedoniji, u kojoj je Zapad podržao rezultate referenduma na kojem nije glasao dovoljan broj birača, senator Džonson kaže da je sada ključ u dvojici premijera — Zoranu Zaevu i Aleksisu Ciprasu, a da će SAD nastaviti da podržavaju sprovođenje nepopularnog sporazuma.
To bi, kako on kaže, učinile i u slučaju da Vučić i Tači postignu dogovor nepopularan u obe zemlje.
Govoreći o tome da li Zapadu smetaju česte posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Moskvi, Džonson kaže da česti susreti Vučića i Putina ne brinu Ameriku.
Džonson ističe da razume Vučićevu potrebu da održava dobre odnose sa Rusijom iako, kaže, Rusija za razliku od Zapada Srbiji ne nudi ekonomski prosperitet.
„Nemam problem s tim što Vučić želi da održava dobre odnose sa Rusijom i da nastavi dijalog sa Vladimirom Putinom. Ali mislim da je jasno rekao u kom smeru će ići srpska ekonomija i srpsko društvo — ka Zapadu“, kaže on.
