Razgovor sa Vučićem na temu balansiranja odnosa Beograda sa Rusijom i Zapadom, vođen je još letos, u okviru serije tekstova u kojima se vašingtonski dnevnik bavi globalnim uticajem Rusije i istraživanjem, kako tvrdi, „ruske strategije malih troškova, a velikih nagrada“ u Srbiji.
Novinar lista pitao je srpskog predsednika da li je Srbija spremna da uvede sankcije Rusiji, ako bi postala članica EU, na šta je Vučić odgovorio da „Srbija ne samo da ima regularan i normalan stav, već ima i jedini odbranjiv stav“, što, objasnio je, znači da je naša zemlja na putu ka EU i želi da pripada evropskom tipu društva.
„To je prioritet, nešto od najvećeg značaja za nas. I želimo da budemo deo Evropske unije kao organizacije 27, 28 država-članica, koja je najveći blok mira i spokoja. A takođe, to bi nam pomoglo da održimo stabilnost i nastavimo reforme u različitim pitanjima, uključujući borbu protiv korupcije, vladavinu prava. To je ono što nam treba“, rekao je predsednik Srbije.
S druge strane, ukazao je da Srbija ima „pitanje Kosova“, koje se tumači na različite načine, ali je Kosovo, na neki način, prisutno u svim pregovaračkim poglavljima.
„Šta god bi neko mogao da kaže, mi smo preplavljeni pitanjem Kosova. I ako analizirate ankete, nedavne ankete u Srbiji, videćete da, ako bi jednog dana bio održan referendum o evropskoj budućnosti Srbije, put ka EU bi pobedio. Toliko o racionalnom pristupu srpskog naroda“, rekao je Vučić.
Ali, kako je istakao, ako se radi o proceni naroda u vezi sa evropskom politikom prema Srbiji, to je malo drugačije.
„Ljudi odmah povezuju EU sa svim pritiscima sa kojima smo suočeni oko Kosova. Isto se odnosi i na Amerikance. I to je nešto čudno“, ocenio je predsednik Srbije.
S druge strane, naglasio je, Rusija podržava teritorijalni integritet Srbije i uvek joj je pomagala i pružala podršku u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i različitim institucijama i organizacijama.
„Imamo veoma racionalan pristup, iako smatramo, između ostalih, i Evropljane i Ruse za naše prave prijatelje. To je veoma jednostavno. Uzmete sve što možete da branite stav vaše zemlje i vašu zemlju i interes vašeg naroda“, rekao je Vučić.
Ukazao je i da Srbe veoma privlači životni standard na Zapadu i da zato vole Nemce, jer oni dovode svoje fabrike u Srbiju.
„Oni ih mnogo poštuju. I način života je, bez sumnje, nešto što je poželjnije na Zapadu, nego na Istoku, bez sumnje“, kaže predsednik Srbije.
Međutim, napomenuo je, „neki ljudi su želeli da žigošu i stave pečat na naše čelo da smo mi, naš narod, samo naš narod, počinili genocid“, da su Srbi „jedini narod u Evropi koji je počinio genocid nakon Drugog svetskog rata“.
„Rusi su bili na našoj strani u Savetu bezbednosti UN kada drugi nisu“, naglasio je predsednik Srbije.
„I ljudi će reći u redu, oni su blizak saveznik, ali evo naš je racionalan izbor i naš racionalan pristup da idemo u EU. To ne znači da ćemo pokvariti naš odnos sa Rusijom. Ali čak i kad idemo u Rusiju, to ne znači da napuštamo naš put ka EU“, dodao je on.
Za sebe kaže i da je predsednik nezavisne države i da „mi donosimo odluke sami za korist i dobrobit našeg naroda“.
„Mi smo Srbi, mi smo obični građani Srbije, mi imamo našu sopstvenu politiku i veoma sam ponosan da to kažem. Naravno, moramo da se povinujemo nekim pravilima, da budemo pristojni prema svima, ali imamo naše interese. To je to“, rekao je Vučić.
Na konstataciju „Vašington posta“ da izgleda kao da obični građani Srbije ne shvataju nužno u kojoj meri je trgovina fokusirana na Evropu, u odnosu na Rusiju, a da je orijentisanost prema Rusiji velika, te na pitanje zbog čega je to tako, Vučić je rekao:
„Pokušaću da objasnim to na veoma racionalan način, govoreći o svim događajima iz devedesetih, uključujući 1999. godinu (kada je NATO bombardovao Srbiju). I sav pritisak s kojim smo bili suočeni nakon 2000. godine po pitanju Kosova. Ne znam šta drugo. To su razlozi. Formulisaću to ovako. Ako pitate moje roditelje, naročito mog oca ili brata, oni bi imali hiljade primedbi o ponašanju EU u Srbiji. I nakon svega, ako postavite pitanje da li bi trebalo da nastavimo naš put ka EU, uvek čujete iste isti odgovor: ’Da‘“, rekao je Vučić.
Ponovio je da je Srbija na putu ka EU.
„Da li bismo voleli da očuvamo najbolji mogući odnos Rusijom? Da, voleli bismo. Da li ćemo se priključiti NATO-u? Ne, nismo zainteresovani za to. Da li imamo dobar odnos s NATO-om? Da, imamo. Putem programa Partnerstvo za mir, putem svih drugih programa, ali ne želimo da se pridružimo NATO-u“, naglasio je predsednik.
Upitan koja je uloga Sputnjika i ruskih medija u Srbiji, Vučić je rekao da je Sputnjik postao „relativno pouzdan izvor vesti“.
„Ne znam, da vam iskreno kažem. Nisam siguran. Oni ovde rade slobodno i to je to. Postoji Bi-Bi-Si na srpskom, takođe. Tu je i N1. Postoje mediji čiji su vlasnici ljudi iz različitih zemalja i to je vid raznolikosti“, naveo je Vučić.
„Vašington post“ navodi i da, iako Zapad, kako tvrdi, izdvaja više novca za Srbiju, ruski uticaj je daleko prodorniji.
List tvrdi i da Kremlj dominira naslovnim stranama novina, da se srpski pravoslavni sveštenici često slažu sa ruskim sveštenicima, a da predsednik Srbije često odlazi u Moskvu kako bi se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Kako se takođe navodi, jedno ključno pitanje koje je dve zemlje održalo bliskim je odbijanje Kremlja da prizna Kosovo kao nezavisnu državu.
List ukazuje i da je Rusija upotrebila pravo veta u Savetu bezbednosti UN kako bi blokirala nastojanja Kosova da dobije mesto u UN i kako bi zaštitila Srbiju od osude za genocid u Srebrenici.
