Prema mišljenju stručnjaka, američko Ministarstvo odbrane namerno širi svoje prisustvo u Istočnoj Evropi, a s tim ciljem će se vršiti pritisak na Češku.
Ministarstvo odbrane SAD planira da počne izgradnju novih vojnih objekata, kao i rekonstrukciju postojećih zgrada u pet evropskih zemalja. RT je imao uvid u odgovarajući nacrt tendera inženjerskog korpusa SAD u Evropi.
U slučaju realizacije tendera, izvođači radova će dobiti od Pentagona skoro četvrt milijarde dolara.
Kako se navodi u dokumentu, potrebne usluge uključuju projektantske radove za potrebe velikih i malih građevina, rekonstruisanje, popravku ili restauraciju različitih objekata kao što su aerodromi, železničke pruge, skladišta goriva, maziva, municije i eksploziva.
Važno je napomenuti da će izvođači obnavljati i graditi stambene objekte za vojna lica, kao i odgovarajuću infastrukturu za potrebe američke vojske u Evropi.
Saglasno dokumentu, na spisku objekata su: kasarne, stambene zgrade ili kuće, inženjerske i tehničke mreže podrške, medicinske ustanove, administrativne zgrade, punktovi za remont i održavanje vozila, štabne prostorije i kompleksi za obuku, operativni i obaveštajni centri, vojni poligoni i drugi vojni objekti.
Takođe, u dokumentu je ukazano i na standarde za izgradnju objekata američke obaveštajne službe. Pentagon se poziva na nalog direktive CIA, koji sugeriše izuzetne mere bezbednosti. Naročito treba isključiti mogućnost tajnog ulaska u objekat. Predložene su i mere povodom provere identiteta, perimetralne ograde i patrole.
U dokumentu se navodi da su standardi uspostavljeni kako bi se isključila mogućnost prodiranja obaveštajnih službi drugih zemalja na teritoriju objekata. Osim toga, zaposleni kompanije koji će raditi na projektu biće u obavezi da pohađaju specijalne kurseve za otkrivanje sumnjivih aktivnosti.
„Kursevi su razrađeni s ciljem da zaposleni obrate pažnju na detalje. U okviru tog programa, zaposleni će prijavljivati sumnjivo ponašanje rukovodiocu projekta, predstavniku bezbednosne službe ili policiji“, navodi se u dokumentu.
U nacrtu tendera je navedeno pet zemalja u kojima će se graditi američki vojni objekti. „Za projekte u Nemačkoj, Poljskoj, Češkoj, Belgiji i Holandiji su potrebne arhitektonske i inženjerske usluge“, navedeno je u pojedinim tehničkim zadacima dokumenta.
Do danas se američka vojska nalazi na teritoriji Nemačke, Holandije, Luksemburga, Belgije i Italije. Osim toga, SAD imaju sedam baza u šest država — na Kipru, u Grčkoj, Italiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Belgiji. U Nemačkoj se nalazi najveća američka vazduhoplovna baza u Evropi, „Ramštajn“, koja je i sedište Američkog ratnog vazduhoplovstva.
Ukupan broj američke vojske u Evropi je oko 60 hiljada ljudi. Međutim, u Češkoj Republici, koja se nalazi na listi mesta na kojima će se graditi objekti za vojsku SAD, ne postoje američke vojne baze i drugi vojni objekti.
U avgustu 2017. godine češke vlasti su se suprotstavile izgradnji stranih vojnih baza u njihovoj zemlji. Kao što je napomenuo ambasador Češke u Rusiji, Vladimir Remek, država ne vidi potrebu za njima.
„Sada se političko rukovodstvo pridržava činjenice da nema potrebe za stranim vojnim bazama na našoj teritoriji, što ne znači da svi misle tako. Ali zasad, to je zvanično mišljenje“.
U Češkoj se do 2019. godine planira samo izgradnja obaveštajnog centra NATO-a. Međutim, projekat finansira češko Ministarstvo odbrane.
„Verujem da će pritisak na Češku biti veoma jak“, rekao je Sergej Sudakov, dopisni član Akademije vojnih nauka, u intervjuu za RT. „Imajući u vidu da je Prag u poslednje vreme bio veoma lojalan našoj zemlji, biće drugi na listi prioriteta nakon Poljske. SAD smatraju da, ako pridobiju Češku na svoju stranu, njihova globalna ideja o obnavljanju velikog broja zemalja Varšavskog pakta neće postati samo iluzija, već stvarnost“, naglasio je stručnjak.
Sa druge strane, predlog poljskog lidera Andžeja Dude Sjedinjenim Američkim Državama da se američka vojna baza smesti u Poljsku pojavio se u septembru 2018. godine. Poljski lider je 18. septembra tokom posete Vašingtonu izjavio da smatra da njihovim ciljevima odgovara smeštanje stalne vojne baze u zemlji. Prema njegovom mišljenju, ovo bi trebalo pomoći Varšavi da se brani od „ruske agresije“.
Potpredsednik Tomaš Šatkovski rekao je za „Poljski radio“ početkom oktobra da su pregovori o američkoj vojnoj bazi još u toku. „Mi mislimo na hiljade, a ne na stotine vojnika… Proleće će biti ključno za ovo pitanje. Poteškoća leži u pregovorima o radu, čiji će rezultat biti izveštaj američkog Kongresa“.
Direktor projekta za nove tehnologije i međunarodnu sigurnost, Vadim Kozjulin, u razgovoru sa RT, pretpostavio je zašto su SAD izabrale ovih pet zemalja za izgradnju i rekonstrukciju vojnih objekata.
„Nemačka i Holandija su zemlje u kojima se nalazi američko nuklearno oružje. Sjedinjene Države danas sprovode obiman program modernizacije nuklearnog oružja. Sve ovo brine naše stručnjake. Razvijanje infrastrukture u Poljskoj i Češkoj je još jedan ozbiljno iritirajući momenat za rusku vojsku, s obzirom na to da se NATO, u stvari, približio našim granicama. Iako je za vreme SSSR-a Istočna Evropa bila neutralna zona, to se danas promenilo“, rekao je vojni ekspert.
Rusija je više puta kritikovala ideju smeštanja vojnih baza u blizini svojih granica. Septembra 26. je zamenik ministra inostranih poslova Aleksandar Gruško rekao da SAD prelaze na metode Hladnog rata. „Ne sme biti nikakvih iluzija: izgradnja takve baze blizu naših granica ima za cilj reflektovanje moći prema ruskoj granici“, izjavio je diplomata. On je porekao tvrdnje da bi Rusija mogla ugroziti susedne zemlje. „To je apsolutna glupost da Rusija sprema agresivne planove za baltičke zemlje i Poljsku“, rekao je Gruško.
Prema rečima Kozjulina, Vašington „preduzima pravu akciju kako bi brzo povećao svoje vojno prisustvo u blizini granica Rusije“.
„Tendencija je loša, ako Amerikanci nameravaju da grade kasarne. Osim toga, znamo da Poljska poziva američku vojsku da se smeste za stalno. Ovo ukazuje na to da u Vašingtonu danas postoji veliki uticaj onih koji se zalažu za jačanje vojnog prisustva, za vojno rešavanje sukoba“, zaključio je stručnjak.
