UŽIVO Bela kuća objavila šta je Iran odbio u pregovorima

Iran je imao veoma dobre inicijative da pokaže dobru volju u razgovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama, izjavio je danas vođa iranske pregovaračke delegacije Mohamed Bager Kalibaf.

Kalibaf, koji je i predsednik iranskog parlamenta, ocenio je da su iranske inicijative, koje su iznete na pregovorima koji su juče održani u Islamabadu, dovele do napretka u pregovorima, prenose mediji.

On je kazao da nove pretnje američkog predsednika Donalda Trampa neće imati nikakvog uticaja na iransku naciju.

Tri izraelske najveće televizije i drugi mediji danas su objavili, pozivajući se na različite dobro obaveštene vojne izvore, da se izraelska vojska sprema za obnovu sukoba sa Iranom, nakon što nije postignut sporazum na pregovorima o trajnom miru između Sjedinjenih Američkih Država i Irana u Pakistanu.

Portal Inet je objavio da je načelnik Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), general-potpukovnik Ejal Zamir, naložio vojsci da pređe u pojačano stanje pripravnosti i da se pripremi za obnavljanje borbi sa Iranom, prenosi Tajms of Izrael.

Izraelska televizija Kanal 12 večeras je javila, bez navođenja bilo kakvih izvora, da se izraelska vojska ne samo sprema za obnovu sukoba sa Iranom, već se sprema i za potencijalni iznenadni iranski napad na Izrael.

Javni servis Kan je u isto vreme citirao visokog zvaničnika odbrane koji je rekao da je Izrael zainteresovan za obnavljanje rata protiv Irana, nakon što je rat završen prerano, bez dovoljnog pritiska na Iran u vezi sa nuklearnim pitanjem i balističkim raketama.

Kanal 13 je slično izvestio, navodeći da je nivo spremnosti u IDF-u značajno povišen, i da je Zamir naložio vojsci da se pripremi za trenutni nastavak borbi i da je naredio pokretanje procedura borbene gotovosti.

Bela kuća je danas precizirala da su među crvenim linijama, sa kojima Iran nije mogao da se složi tokom pregovora u Pakistanu bili američki zahtevi da ta zemlja prekine sve procese obogaćivanja uranijuma, da otvori Ormuski moreuz i da prekine finansiranje grupa na Bliskom istoku.

Zvaničnik Bele kuće je kazao da se neosporni parametri koje je američki predsednik Donald Tramp postavio za pregovore sa Iranom odnose i na demontiranje glavnih iranskih postrojenja za obogaćivanje uranijuma, koja su teško oštećena tokom američkog bombardovanja prošlog juna, prenose mediji.

Među američkim crvenim linijama u jučerašnjim neuspešnim pregovorima sa iranskom delegacijom u Islamabadu bili su i izvlačenje više od 400 kilograma visoko obogaćenog uranijuma za koji se veruje da je zakopan pod zemljom, kao i prihvatanje šireg okvira za mir, bezbednost i deeskalaciju koji uključuje regionalne saveznike.

Iran je spreman da postigne sporazum o prekidu rata sa Sjedinenim Američkim Državama, ali glavna prepreka tome i dalje su "dupli standardi" i "hegemonski pristup" američke strane, izajvio je danas predsednik Irana Masud Pezeškijan.

„Iran je u potpunosti spreman da postigne uravnotežen i pravedan sporazum koji bi omogućio trajni mir i bezbednot u regionu“, rekao je Pezeškijan tokom telefonskog razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, javlja iranska državna televizija IRIB.

On je dodao da crvenu liniju za Iran u pregovorima predstavljaju interesi irankog naroda i nacionalni interesi, istakavši da bi bilo moguće postići sporazum u slučaju da SAD poštuju okvire međunarodnog prava.

Iz Kremlja je ranije danas saopšteno da su Putin i Pezeškijan razgovarali o situaciji na Bliskom istoku.

„Putin je naglasio spremnost da nastavi da pomaže u potrazi za političkim i diplomatskim rešenjem sukoba i da posreduje u naporima za uspostavljanje pravednog i trajnog mira na Bliskom istoku“, ističe se u saopštenju objavljenom na sajtu Kremlja.

U tom cilju, kako se navodi, Rusija će nastaviti aktivne kontakte sa svim partnerima u regionu.

Tokom razgovora, Pezeškijan je izneo ocenu nedavnih pregovora između Irana i SAD održanih u Islamabadu i zahvalio Rusiji na, kako je naveo, principijelnom stavu na međunarodnim forumima i podršci deeskalaciji tenzija.

Takođe je izrazio zahvalnost na humanitarnoj pomoći koju je Rusija pružila iranskom narodu, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Kremlja.

Dvojica lidera razgovarala su i o bilateralnim odnosima i izrazila spremnost za dalje jačanje saradnje Rusije i Irana.

Privremene snage Ujedinjenih nacija (UNIFIL) u Libanu optužile su Izraelske odbrambene snage (IDF) da su im danas narušile slobodu kretanja u južnom Libanu, i da su oštetile njihova vozila.

UNIFIL u saopštenju navodi da su izraelske trupe danas u dva navrata napale vozila UNIFIL-a tenkom, i da su u jednom slučaju pričinile značajnu štetu, prenosi Tajms of Izrael.

Posmatračke snage UN navode da su vojnici IDF-a blokirali put u Bajadi, koji se koristi za pristup položajima UNIFIL-a.

„Tokom prošle nedelje, izraelski vojnici su ispalili 'upozoravajuće hice' u tom području, pogodivši i oštetivši jasno prepoznatljiva vozila UNIFIL-a. U jednom slučaju, 'upozoravajući hitac' je pao metar od mirovnjaka koji je sišao sa svog vozila“, ističe se u saopštenju.

UNIFIL navodi i da su izraelski vojnici kontinuirano blokirali kretanje mirovnih snaga na ovom putu poslednjih dana, pored uskraćivanja slobode kretanja koja su zabeležena u drugim oblastima.

Posmatračke snage UN navode i da su ranije ovog meseca trupe IDF-a uništile kamere u sedištu UNIFIL-a u Nakuri, na jugu Libana, i pet drugih položaja na Plavoj liniji od Ras Nakure do Marun ar Rasa.

UNIFIL je saopštio i da su pripadnici IDF-a juče sprejom ofarbali prozore njihovog sedišta, na kapiji za ulaz pešaka.

Portparolka iranske vlade Fatemeh Mohadžerani izjavila je danas da je Iran pretvorio neprijateljski san o promeni režima u toj zemlji u promenu iranskog vladajućeg režima nad Ormuskim moreuzom.

Mohadžerani je za lokalne medije rekla da postoje jasni i čvrsti razlozi koji dokazuju da je Iran pobednik u 40-dnevnom ratu sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, prenosi iranska televizija Pres.

„Islamska Republika Iran je uspela da pitanje koje su pokrenuli pod oznakom 'promene režima' pretvori u 'promenu iranskog vladajućeg režima u Ormuskom moreuzu' i ovo pitanje je jedno od najvažnijih dostignuća 40-dnevnog otpora iranskog naroda“, kazala je Mohadžerani.

Ona je naglasila da će iranska diplomatija nastaviti rad na obezbeđivanju, očuvanju i zaštiti nacionalnih interesa.

Rat na Bliskom istoku izazvao je veliki globalni ekonomski šok, poremetio snabdevanje energentima i podigao cene širom sveta, izjavila je danas direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva, upozoravajući da će posledice trajati i tokom godine.

Prema njenim rečima, posledice su globalne, ali ne pogađaju sve zemlje jednako jer najteže su pogođene države u blizini sukoba, uvoznici energije i zemlje bez finansijskih rezervi.

Georgijeva je navela da MMF razmatra različite scenarije u zavisnosti od trajanja rata, ukazujući i na veliku štetu na energetskoj infrastrukturi, čiji će oporavak trajati godinama.

Ona je istakla da su posebno pogođene zemlje Azije, gde su uvedene restrikcije potrošnje energije i vanredne mere, dok su poremećaji u snabdevanju uticali i na industriju poluprovodnika, medicinske usluge i poljoprivredu.

„Ljudi trpe zbog nestašica, rasta cena i poremećaja u snabdevanju, uključujući đubriva, što može da dovede do rasta cena hrane“, rekla je Georgijeva.

Dodala je da su pogođeni i prihodi od doznaka, jer radnici iz zemalja poput Indije i Bangladeša ne mogu da šalju novac iz regiona Zaliva, kao i transport i turizam, posebno u državama poput Šri Lanke.

Georgijeva je ocenila da su Sjedinjene Američke Države manje pogođene jer su izvoznik energenata, ali da rast cena utiče na sve, uz upozorenje da bi pad inflacije mogao biti odložen.

Prema njenim rečima, rast cena energenata, koji je u jednom trenutku dostigao i 50 odsto, predstavlja negativan šok ponude koji dodatno opterećuje potrošače, naročito one sa nižim primanjima.

Ona je upozorila da će posledice krize trajati i nakon eventualnog primirja, zbog već nastalih poremećaja u snabdevanju i velike štete na infrastrukturi, uključujući energetska postrojenja i rafinerije.

Ormuski moreuz je pod našom kontrolom. Svako približavanje ratnih brodova moreuzu biće dočekano „oštrim odgovorom“, saopštila je Iranska revolucionarna garda, prenosi televizija „Pres TV“.

„Svaki pokušaj približavanja Ormuskom moreuzu od strane bilo kog vojnog broda pod bilo kojim izgovorom smatraće se kršenjem primirja i biće podvrgnuto surovoj kazni“, navodi se u saopštenju.

Bivši britanski premijer Boris Džonson izjavio je da je Evropa napravila veliku grešku jer nije pružila veću podršku Sjedinjenim Američkim Državama nakon eskalacije krize sa Iranom, ocenivši da Zapad deluje podeljeno.

„Svi smo napravili veliku grešku u Evropi, čim je postalo jasno da je Tramp upao u zamku u Zalivu, da postoji neka vrsta šah-mat pozicije u moreuzu, trebalo je da Evropa pokuša koliko god je to moguće, u razumnim granicama, da pomogne Americi da se izvuče iz nereda. Nema sumnje da je ovo nered, zar ne? Ne razumem kako je Pentagon mislio da može ovo da uradi...“, rekao je Džonson u intervjuu za medije.

On je dodao da bi evropske zemlje trebalo da pomognu Vašingtonu, pre svega diplomatski, ali i drugim sredstvima, kako bi se stabilizovala situacija, uključujući bezbednost u Ormuskom moreuzu.

Prema njegovim rečima, Amerika sada izgleda izolovano, dok pokušava da pregovara sa Teheranom.

„U situaciji gde svi Evropljani, iako želimo da se otvori Ormuski moreuz, iako želimo dogovor, svi Evropljani izgleda nisu na strani Amerike. I Iranci to mogu da vide, da“, rekao je on.

Dva prazna tankera koja su se danas uputila ka Ormuskom moreuzu vratila su se nakon što je objavljena vest da su razgovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana završeni bez dugoročnog mirovnog sporazuma, prema podacima firme za praćenje brodova Vortex.

Jedan od dva tankera, koji je povezan sa Pakistanom, vratio se i čeka odmah ispred moreuza, rekla je za medije šefica analize evropskog tržišta u Vortex-u Pamela Munger.

„Kretanje brodova pokazuje da je kontrola nad Ormuskim moreuzom i dalje u velikoj meri u rukama Iranaca“, rekla je Munger.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da su SAD danas rasporedile brodove za čišćenje mina u Ormuskom moreuzu.

„Dakle, sada tamo imamo minolovce. Imamo visoko sofisticirane podvodne minolovce, koji su najnoviji i najbolji. Ali takođe dovodimo i tradicionalnije minolovce“, rekao je Tramp u telefonskom intervjuu za medije.

On je naveo da Velika Britanija pomaže u naporima čišćenja.

„Koliko sam razumeo, Velika Britanija i još nekoliko zemalja šalju minolovce. Mnoge zemlje nemaju minolovce. Razmislite o tome. Imali su 28 minolovaca. Koja zemlja ima 28 minolovaca? 28 čamaca za postavljanje mina“, dodao je.

Tramp je kritikovao Iran zbog naplaćivanja brodovima prolaska kroz moreuz, rekavši da nećemo dozvoliti da Iran zarađuje prodajom nafte ljudima koje voli, a ne ljudima koje ne voli, ili šta god da je to.

Govoreći nakon što su razgovori između SAD i Irana završeni u Pakistanu bez sporazuma, Tramp je ponovio pretnje iznete pre pregovora da će ciljati iransku energetsku infrastrukturu.

„Mogao bih da uništim Iran za jedan dan. Za jedan sat, mogao bih da imam svu njihovu energiju, sve, svaku njihovu fabriku, njihove elektrane, što je velika stvar. I mrzim da to radim, jer ako ja to uradim, trebaće im 10 godina da obnove, oni nikada neće moći da ga obnove“, rekao je.

Tramp je rekao da neke potencijalne mete za američku vojnu akciju ostaju, uključujući postrojenja za desalinizaciju vode u zemlji, njenu električnu mrežu i mostove.

„U suštini smo im zbrisali celu zemlju. Jedino što im je zaista preostalo je njihova voda, čiji bi udarac bio veoma razarajući“, naglasio je.

Pregovore između SAD, Irana i Pakistana opisao je kao veoma prijateljske i rekao da su SAD tokom razgovora dobile skoro svaki potrebni poen, ističući da Iran nema pregovaračke adute.

„Ali su na kraju posustali nakon što Iran nije mogao da se obaveže da će odustati od svojih nuklearnih ambicija. Pred kraj su postali veoma prijateljski i dobili smo skoro svaki poen koji nam je bio potreban, osim činjenice da odbijaju da se odreknu svojih nuklearnih ambicija. I iskreno, za mene je to bila ubedljivo najvažnija stvar“, rekao je američki lider.

Američki predsednik je istakao i da veruje da Narodna Republika Kina ne isporučuje oružje Iranu, ali da postoji mogućnost uvođenja carine ukoliko se ispostavi drugačije.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su danas da je u raciji u bolnici u gradu Bint Džbejl na jugu Libana, gde su se skrivali naoružani operativci grupe Hezbolah, ubijeno oko 20 naoružanih ljudi.

U saopštenju se navodi da su prošle nedelje trupe brigade Givati IDF-a otkrile vojnu aktivnost proiranskog Hezbolaha u libanskoj vladinoj bolnici u Bint Džbejli, prenosi Tajms of Izrael.

IDF je naveo da je poslednjih dana identifikovano nekoliko terorističkih operativaca koji su vršili nadzor iz te bolnice, a zatim su otvorili vatru na izraelske trupe.

„Za kratko vreme, trupe su eliminisale teroriste. Pored toga, oko 20 terorista je gađano i eliminisano u području bolnice, kako bi se otklonila neposredna pretnja“, navodi IDF.

Izraelska vojska navodi da su vojnici zatim upali u libanski medicinski centar, gde su pronašli skladište oružja koje je pripadalo Hezbolahu.

„Teroristička organizacija Hezbolah je sistematski i kontinuirano koristila bolnički kompleks i njegovu neposrednu okolinu za vojne svrhe terorističke organizacije, što je teško kršenje međunarodnog prava“, navodi se u saopštenju.

IDF je ranije upozorio da Hezbolah koristi medicinske objekte i ambulantna vozila u vojne svrhe.

Izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof i Džared Kušner, i dalje se nalaze u Pakistanu, javlja Al Arabija.