To znači da, iako su sve članice UN u obavezi da svoje probleme i konflikte rešavaju pred tim sudom, što implicitno znači i da prihvataju njegove odluke, prema rečima nekadašnjeg ambasadora SR Jugoslavije pri UN Vladislava Jovanovića, kada je reč o SAD, to nije slučaj.
Kako tvrdi, ovo nije prvi put da Amerika odbija da prihvati presudu Međunarodnog suda pravde — takav slučaj se već dogodio i to u slučaju jedne manje latinoameričke države. Naime, Sud je povodom žalbe da se Amerika svojevremeno mešala u unutrašnje sukobe te zemlje doneo odluku u njenu korist, ali je Amerika odbila to da prihvati, te se, kako kaže Jovanović, to tako i završilo.
Postavlja se pitanje da li odluke međunarodnih sudova mogu na drugi način da se ostvare ako jedna zemlja odbije da ih poštuje — u slučaju Međunarodnog suda pravde mehanizam prinude ne postoji, stoga država koja odbija da izvrši presudu tog suda trpi isključivo moralnu štetu, i to u vidu svojevrsne izolacije od ostatka međunarodne zajednice, objašnjava Jovanović.
Međutim, kako ocenjuje naš sagovornik, to ne igra neku veću ulogu i predstavlja samo jedan „štetni udarac u prolazu, dok se iza toga nastavlja život sa novim problemima i sukobima“.
Sa druge strane, u slučaju sa Iranom, nastavlja Jovanović, američki položaj je dodatno otežan, ne samo iz moralnog, već i iz političkog aspekta, jer Vašington sada trpi političku štetu, budući da su ostale potpisnice nuklearnog sporazuma sa Teheranom ostale u obavezi prema tom ugovoru.
„To je sada nešto što Amerika mora da prihvati kao neku vrstu dalje usamljenosti u odnosima međunarodne zajednice sa Iranom, jer SAD ne samo da su se povukle iz tog ugovora i nastavile da kažnjavaju Iran sankcijama, već su ovog puta odbile da poštuju odluku Stalnog međunarodnog suda pravde, kao članica UN i, što je dodatno otežavajuće, kao stalna članica Saveta bezbednosti“, ističe Jovanović.
Inače, Međunarodni sud pravde je najviši sudski organ UN, naslednik je sličnog suda koji je osnovala još Liga naroda, koji je jedno vreme vegetirao zbog manjka posla usled otežanih političkih okolnosti između dva svetska rata, sve do 1945. godine kada je preimenovan u sadašnji naziv.
Glavna funkcija Suda je rešavanje pravnih parnica koje podnose države i davanje pravnih saveta međunarodnim organima i agencijama. S početka broj parnica je bio relativno mali, ali od osamdesetih godina prošlog veka je volja da se Sud koristi jačala, naročito među zemljama u razvoju.
Međutim, SAD su se 1986. godine povukle od prisilnog sudstva, što znači da nadležnost Suda priznaju isključivo od slučaja do slučaja.
Podsetimo, Vrhovni sud UN naložio je SAD da ublaže one sankcije prema Iranu koje pogađaju uvoz humanitarne pomoći i proizvoda i usluge koje se odnose na bezbednost civilnog vazduhoplovstva. Ubrzo zatim se oglasio državni sekretar SAD Majk Pompeo, koji je rekao da je odluka Suda neosnovana, te da Iran ovim putem pokušava da se meša u suvereno pravo SAD da preduzimaju zakonske i neophodne radnje za zaštitu sopstvene nacionalne bezbednosti.
