Učinak kuloarske diplomatije kosovskih Albanaca na nedavno održanom zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku bio je više nego skroman. Zapravo, da nije izjave premijera takozvanog Kosova Ramuša Haradinaja, nakon sastanka sa američkim sekretarom za odbranu Džejmsom Matisom, da Kosovo ima američki blagoslov za transformaciju bezbednosnih snaga u vojsku Kosova, rezultat diplomatije kosovskih Albanaca bio bi sveden na nulu, a lideri Prištine kućama bi se vratili praznih ruku.
Predstavnici kosovskih Albanaca i ranijih godina pokušavali su da se na mala vrata priključe radu organa UN, podseća analitičar Predrag Rajić, ali ovo je prvi put da su doživeli, kako kaže, katastrofu.
Kosovski premijer, smatra naš sagovornik, svojim izjavama pokušava da ojača političku poziciju, kao što je Tači pokušao da ojača svoju poziciju upadom na Gazivode zbog opasnosti od sve većeg rasta popularnosti pokreta Samoopredeljenje, koji vodi Aljbin Kurti.
„Haradinaj izjavama o američkom blagoslovu za formiranje kosovske vojske samo pokušava da se postavi kao neko ko je navodno najbliži Vašingtonu, mada nisam siguran da je to tako. I Tači i on pripadaju ratnom rukovodstvu, ili, kako ih na samom Kosovu zovu, ’šumskim političarima‘, i mislim da su uplašeni zato što je dolazeća snaga, Samoopredeljenje, sve očitija. Njihov veliki miting prošlog vikenda je to pokazao“, kaže Rajić.
S obzirom na to da su izjave o podršci formiranju kosovske vojske došle samo iz Prištine, Rajić uzdržanost Vašingtona tumači da Amerika u ovom trenutku nije spremna na takvu vrstu avanture da prekrši propise koje je svojevremeno podržala.
„U poslednjih godinu dana, iz Vašingtona su nam stizali disonantni tonovi kada je u pitanju vojska Kosova, jer očito je da ni oni sami nisu sigurni da li bi podržali takav projekat ili ne“, smatra Rajić i upozorava na situaciju, kako kaže, filipinizacije Kosova:
„Šta ako se formira kosovska vojska, a kroz deset ili petnaest godina dogodi se nešto što je sada potpuno nezamislivo — da Kosovo, veliki saveznik SAD, dobije predsednika, kao što su Filipini dobili Rodriga Dutertea, koji je otvoreno antiamerički nastrojen i koji se trudi da prekine sve veze, pogotovo u bezbednosnoj sferi, između Filipina i SAD i približi se Kini“.
Ova situacija danas izgleda nemoguće, ali na duži rok, ukoliko se Kosovu dozvoli da ima sve prerogative državnosti, Rajić ne isključuje takav scenario kad se pojavi nova generacija albanskih političara na Kosovu.
Sa dobijanjem prerogativa potpune državnosti, među koje spada i vojska, Kosovu se otvara mogućnost da diverzifikuje svoju spoljnu politiku i počne da gleda i na neku drugu stranu, a ne samo u Vašington, zaključuje Rajić.
Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun Haradinajevu izjavu, kako kaže, nije shvatio u smislu da Amerika podržava formiranje kosovske vojske bez saglasnosti Srba.
„Dobro je poznat stav Vašingtona da podržava stvaranje te formacije, ali uz poštovanje zakonom propisane procedure. To znači da je potrebna dvotrećinska većina takozvanih manjinskih poslanika, dakle i dve trećine srpskih poslanika u parlamentu i promena tog takozvanog ustava. Mislim da SAD istrajavaju na tom stavu i ovo što je Haradinaj rekao možda treba da bude neka uteha“, smatra Drecun.
Očigledno, pošto je prištinska diplomatija, zasnovana na sedenju po hodnicima zgrade na Ist riveru, doživela debakl, albanskim političkim liderima bila je potrebna samo jedna rečenica kojom bi im bila pružena prilika da podignu tenzije na Balkanu.
Tu priliku pružio im je američki sekretar za odbranu Džejms Matis, i to, rekli bismo, nehotično, jer ostalo je nejasno kako to Amerika blagosilja stvaranje kosovske vojske, koja, podsećamo, ne može da bude stvorena bez saglasnosti Srba.
Za formiranje vojske Kosova potrebno je promeniti kosovski ustav, a to nije moguće bez dvotrećinske podrške manjinskih političkih lidera, među kojima Srbi igraju najznačajniju ulogu.
