Savet bezbednosti Evropske unije — da li je to iznuđeni trzaj umornog Brisela, koji pokušava da spase što se spasti može, ili trzaj nemačke kancelarke kojoj slute kraj karijere, učinjen u predizbornoj kampanji CSU, sestrinske partiji njene CDU.
Šta god bilo, najnovije zalaganje Angele Merkel za formiranje Saveta bezbednosti Evropske unije na rotacionoj osnovi, sa ciljem da se poveća efikasnost vođenja spoljne politike, samo je još jedna potvrda da se EU suočava sa mnoštvom kriza, posebno sa bezbednosnom, slažu se sagovornici Sputnjika.
Odavno je postalo jasno da propisanog jedinstvenog stava svih članica EU pri donošenju odluka nema.
I dok Dragan Đukanović sa Instituta za evropske studije smatra da je reč o „racionalnom predlogu kako bi se mnogo brže i mnogo adekvatnije reagovalo i ponudili adekvatni odgovori na brojne izazove sa kojima se EU suočava“, politikolog iz Linca u Austriji Željko Malešević smatra da je definitivno jasno da jedinstva u EU nema, niti će ga biti u bliskom periodu.
Obojica su, doduše, saglasni da je u ovom trenutku teško predvideti po kom principu bi taj savet bezbednosti funkcionisao, pošto ni sama Angela Merkel to ne zna.
Đukanović je, ipak, sasvim siguran da bi u tom telu bile vodeće države poput Nemačke, Francuske, Italije.
„Što se tiče ostatka, takozvane nove Evrope, mislim da bi i oni nekom formulom trebalo da budu obuhvaćeni. Verujem da u ovom trenutku ni sama Merkelova ne zna kako bi to bilo i da još to nije razradila kao koncept“, ističe ovaj profesor Fakulteta političkih nauka.
I Malešević smatra da je EU u teškoj, kompleksnoj situaciji, bez konkretnog plana i programa kako dalje.
„U principu, sve političke snage u EU su potpuno saglasne da Unija u ovakvoj formi, obliku, više ne može da funkcioniše. To je jasno svima, a pitanje je u kom obliku može da funkcioniše i da li uopšte može da funkcioniše. Merkelova priča o potrebi formiranja Saveta bezbednosti EU, ali to visi u vazduhu, to su obrisi samo“, kaže politikolog iz Linca i dodaje: „Očigledno da briselske elite više nemaju odgovore na probleme sa kojima se susreću, niti mogu da daju odgovore koje bi ljudi prepoznali i podržali“.
Ocenivši da je od Merkelove teško očekivati neku sveobuhvatnu reformu, jer se i sama bori za političko preživljavanje, a da i predsedniku Francuske Makronu popularnost konstantno pada, Malešević je skeptičan prema ideji nemačke kancelarke. Tim pre što je izgovorena u predizbornoj kampanji u Bavarskoj, bez ikakvog jasnog plana na papiru.
Na pitanje da li bi eventualno formiranje Saveta bezbednosti, po principu UN, sa stalnim članicama koje imaju odlučujuću reč, praktično značilo uvođenje sistema koncentričnih krugova u EU, o čemu se već neko vreme priča, Malešević kaže da bi to, verovatno, bio prvi korak u tom pravcu. U prvom krugu bi, naravno, bile zapadnoevropske zemlje, starosedeoci EU, a u drugom one novopridošle. On, međutim, smatra da to za nove članice EU nije pitanje od velike važnosti.
„Ja mislim da zemlje poput Mađarske, Poljske, Češke, Slovačke, sebe ne prepoznaju u tom Svetu bezbednosti. One svoju bezbednosnu i spoljnu politiku vezuju pre svega za SAD i NATO, i sa tog kursa sigurno neće da skrenu, tako da već tu taj predlog Merkelove, ta politika doživljava poraz“, ubeđen je Malešević.
On je ukazao na to da je upravo održani referendum u Makedoniji bio odličan primer da se vidi koliko je EU izgubila onu bleštavu svetlost koju je možda nekada imala i kojom je zračila.
„Kada su Makedonci bili u situaciji da odlučuju o svom nacionalnom interesu, o pitanju naziva države, i o nekom interesu na evropskom ili evroatlantskom nivou, oni su se jasno odlučili za svoj nacionalni interes. To je pokazatelj da je ta zajednička politika zajedničke Evrope, zajedničke evropske države ili nečega što ide u tom pravcu, doživela poraz. I sigurno da je jedan tako jasan odgovor, jedno jasno — ne, veliki udarac i za Brisel i za NATO“, ocenio je politikolog iz Austrije.
Očigledno je da jedinstva EU nema, niti će ga biti u bliskoj budućnosti, zaključio je ovaj sagovornik Sputnjika.
