Obraćajući se u četvrtak uveče učesnicima 73. zasedanja Generalne skupštine UN, Brnabićeva je rekla da je Srbija na putu da počne o sebi da razmišlja kao o prosperitetnom, dinamičnom, kreativnom, inovativnom, otvorenom društvu, unutar ujedinjene Evrope, koja je celovita, slobodna i u miru.
„Mene često pitaju — kada drugi napuštaju Evropsku uniju, kada se toliko mnogo sumnja u prospekt ujedinjene Evrope — zašto bi ulazak u Uniju bio vaš prevashodni strateški cilj i često i sama sebe to pitam. A u životu, kada niste sigurni za odgovore, vraćate se na osnovne stvari“, navela je ona.
Kako je istakla, osnovna vrednost EU, u čemu je u velikoj meri nalik UN, jeste mir.
„Nije to ni privreda, ni trgovina, niti pak veće tržište. To je mir. Sve te druge stvari i mnogo, mnogo više, proizlazile su, i uvek će proizlaziti, kao efekat prelivanja mira. Evropska unija je mirovni projekat i to uspešan. A mi želimo i imamo potrebu da budemo deo toga — zato postoji održivi mir, te dosledno tome, stabilnost i napredak na Balkanu — tom nemirnom regionu sveta koji je nekad bio poznat kao ’bure baruta‘ Evrope“, poručila je premijerka.
Takođe je naglasila da su za Srbiju izuzetno značajni regionalna saradnja i stabilnost.
„A govorimo o regionu koji nikada, baš nikada, nije bio stabilan ili predvidiv ili pak deo sveta poznat po miru, razumu i pragmatizmu. Baš suprotno. Oduvek smo bili poznati, a bogme i ponosni, na naše nabujale emocije, žrtvovanja, poetske bitke, tradicionalne omraze“, primetila je premijerka.
Danas se, kako je istakla, Srbija veoma mnogo trudi da sve to ostavi iza sebe, da to prevaziđe i postane razložnija, a manje emocionalna, pragmatičnija, a manje zaokupljena mitovima, ponosna na svoje pobede, a ne na svoje poraze, zemlja koja stvara neočekivana prijateljstva umesto tradicionalnih omraza.
„I ponosna sam da kažem da je naš predsednik predvodnik u toj našoj internoj borbi da odrastemo i sazremo, da ostavimo prošlost za sobom i da se okrenemo veoma različitoj budućnosti“, rekla je ona.
Istakla je da pre svega govori o pitanju KiM koje, čak i Ujedinjene nacije deli po sredini — manje od polovine zemalja članice UN priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, dok više od polovine, tj. više od pet milijardi ljudi u svetu, odbija da prizna nelegalnu secesiju Kosova.
Srbija nastoji u poslednjih godinu dana da zatvori Pandorinu kutiju otvorenu pre 10 godina, Srbija je danas posvećena miru i ponaša se kao odrasla, potpisala je Briselski sporazum pre više od pet godina i primenila ga, dok ga je Priština potpisala, ali još nije primenila nijedno jedino slovo koje u njemu piše.
Beograd će insistirati na primeni sporazuma i uspostavljanju ZSO, ali će i dalje biti tolerantan i strpljiv, naglasila je ona.
„Ma koliko da je težak, a težak jeste, ma koliko da je veliki izazov, a jeste, ma koliko da je ponekad beznadežan i jalov dijalog s Prištinom, mi ćemo ostati privrženi iznalaženju kompromisa kojim će se obezbediti održiv mir, napredak i svetlija budućnost svim narodima u regionu“, istakla je ona.
Ona je od međunarodne zajednice zatražila da i dalje podržava napore koje je Srbija inicirala.
Dodala je i da je veoma ponosna na ono što je Srbija bila u stanju da postigne u poslednje četiri godine, navodeći makroekonomsku stabilnost i to što smo pokazali da smo odgovoran i pouzdan partner.
„Naša ekonomska aktivnost jača, nezaposlenost se više nego prepolovila u poređenju s onom od pre samo četiri godine, a svedoci smo i brzog oporavka. Danas je Srbija jedna od zemalja s najvećim ekonomskim rastom u Evropi koji karakteriše značajan i sve veći priliv stranih investicija“, naglasila je Brnabićeva.
Srbija, takođe, preduzima korake ka sveobuhvatnoj reformi javne uprave s jednim jednostavnim ciljem: kako bi je usredsredili na potrebe građana.
„Svakog dana podsećamo zaposlene u javnoj upravi, sve nas, da smo tu gde smo da služimo, a ne da nas služe“, naglašava ona.
Prema njenim rečima, Srbija je odlučna da radi s drugim zemljama širom sveta na uzimanju „zajedničke nam sudbine“, kako to mnogi u UN nazivaju, u sopstvene ruke.
„Želimo da budemo odgovorni prema budućim generacijama. Želimo da nas one smatraju odgovornim. Stoga toliko mnogo ulažemo u mir, razumevanje i pomirenje u regionu. S druge pak strane, na taj način investiramo i u svoju budućnost“, rekla je ona, dodavši da su ključni prioriteti Vlade na čijem je čelu mladi i obrazovanje.
Srbija ima veliku sreću da ima mnogo ljudi, naročito mladih ljudi, koji su među najboljima na svetu u kreativnom razmišljanju, video-igrama, genetskom istraživanju, digitalnoj poljoprivredi, animaciji, fizici, inženjerstvu, blokčejnu, veštačkoj inteligenciji, analizi podataka, matematici, biologiji, razvoju softvera i programiranju.
„Naš apsolutno ključni prioritet je da im damo podršku i da obezbedimo da stvorimo sistem, institucije kako bi još više njih mogli da realizuju svoj puni potencijal. Ne samo da će to biti osnova za budući rast Srbije, već, što je možda i važnije, da im, nadamo se, pružimo mogućnost da zajedno s drugima iz celog sveta grade bolji svet za sve nas“, zaključila je ona.
Podsetila je i da današnji svet suočen sa sve većim izazovima, ali da u iznalaženju izlaza iz ove situacije svi treba da pođu od sebe samih.
