Reditelj, scenarista i direktor jednog od najmoćnijih evropskih filmskih studija „Mosfilma“ Karen Šahnazarov, boravi u Beogradu povodom premijere filma „Ubiti po viđenju“, u čijem je snimanju učestvovao kao producent.
Film je inspirisan istinitim događajima iz perioda građanskog rata u Čečeniji i prikazuje napore ruskih specijalnih službi da uhvate najzloglasnijeg čečenskog teroristu Šamila Basajeva, odgovornog, pored ostalog, za monstruozne terorističke napade u pozorištu u moskovskoj Dubrovki 2002. i u školi u Beslanu 2004. godine.
U filmu su, pored jednog od trenutno najpopularnijih ruskih glumaca Igora Petrenka, angažovani i brojni glumci iz Čečenije i Osetije, a najveći deo priče sniman je u autentičnim planinskim predelima i zabitima Severnog Kavkaza.
„Ova tema je, nažalost, veoma aktuelna i danas. Rusija se, na sreću, s tim izborila, ali vidimo šta se događa u svetu. Zbog toga mislim da je upravo sada pravo vreme da se o tome govori. Tema terorizma je danas čak i aktuelnija nego u vreme kada se događalo ono što je opisano u filmu. Ti događaji su za Rusiju bili globalni, ali za svet su bili lokalni. Danas je to svetski problem“, kaže naš sagovornik, objašnjavajući zbog čega je ’Mosfilm‘ odlučio da podrži snimanje ovog filma.
Film tačno i detaljno prikazuje borbu ruskih specijalaca protiv terorista. Čečenija je, zapravo, odličan primer kako se treba boriti protiv terorizma. I danas u Rusiji postoje ti problemi, ali oni ne mogu da se uporede s vremenom od pre deset, petnaest ili dvadeset godina. Slažete li se?
— Da, ti problemi su danas potpuno drugačijeg karaktera. To je, s jedne strane, zasluga naših specijalnih službi, koje su tokom tih godina stekle ogromno iskustvo. Znam iz vrlo pouzdanih izvora da je Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji prošlo tako uspešno upravo zahvaljujući specijalnim službama. Znam da su ti ljudi radili mnogo i efikasno da bi Mundijal bio bezbedan. To je veoma kompleksno pitanje. Rusija je u velikoj meri savladala taj problem, ali su, pored rada specijalnih službi, bila neophodna i politička rešenja problema. Ta politička rešenja su bila veoma ispravna. Kao prvo, čečenskom narodu je omogućeno da sprovede referendum i da se sam izjasni da li želi da ostane u Rusiji, a kao drugo, data mu je mogućnost da u sastavu Rusije razvija svoj jezik, kulturu, religiju, nacionalni identitet. Čini mi se da je to veoma važno. Iza zlih terorista uvek postoje i neka nerešena politička i ekonomska pitanja, i to treba rešavati istovremeno. Uvek se mora imati na umu da politički i ekonomski razlozi navode, pre svega, mlade ljude da krenu pogrešnim putem. Efikasnoj borbi protiv terorista u Čečeniji doprineo je i efikasan rad Čečena, odnosno čečenskih specijalnih službi.
Veoma je važna i kultura. U ovom filmu igra veliki broj čečenskih i osetinskih glumaca koji su, kako ste rekli, bili pravo otkriće za vas. Naglasili ste da je njihov angažman u ovom filmu dao celoj priči dodatnu psihološku težinu, u kom smislu?
— To je, pored ostalog, pokazatelj kako se čečenski i osetinski narod odnosi prema tim događajima. To je bolni period istorije, i činjenica da su ti glumci pristali da igraju uloge koje su im poverene u ovom filmu, da su ih igrali dobro i da su razumeli šta igraju, svedoči o promenjenom odnosu naroda prema onome što se događalo i prema tom problemu u celini.
Napomenuli ste da je budžet ovog filma najmanje petnaest puta manji od budžeta holivudskih akcionih blokbastera. Manji budžet, međutim, filmu donosi jednu veliku prednost — u njemu nema suvišnih scena nasilja, obilja eksplozija, polomljenog stakla, krvi. U mnogim holivudskim filmovima mnogo novca se troši upravo na specijalne efekte te vrste.
— Holivud je finansijska imperija u kojoj je često dovoljno pogledati filmski set. Ja sam snimao u Americi — tamo je na setu nekoliko stotina ljudi i nemoguće je znati čime se svi ti ljudi bave. Tamo se novac zaista troši neštedimice. Tamo gde je mnogo novca, ima i mnogo nepotrebnih troškova.
Kako ste gradili karaktere glavnih likova? Da li ste se savetovali sa saradnicima specijalnih službi? Šta je bila glavna ideja kada je reč o prikazivanju tih ljudi?
— Imali smo stručne konsultante, naravno. Njihovih imena nema u odjavnoj špici, jer su ta imena i dalje u strogoj tajnosti. To su aktivni saradnici specijalnih službi, oni su zaista učestvovali u toj specijalnoj operaciji protiv Basajeva (u filmu — Bazgajev). Naša grupa je rekonstruisala sve onako kako je bilo. I ništa nije bilo ni potrebno izmišljati, jer su događaji sami po sebi bili interesantni. Tu je čak i scena kada glavni junak, specijalac Jegor, dospeva u podrum u kojem se krije Bazgajev. On se spušta niz stepenice i od Bazgajeva ga deli samo zid. To se zaista dogodilo, to je bila stvarnost. Sve je verodostojno u filmu. I sami glumci su mnogo razgovarali s učesnicima u tim događajima i trudili se da na osnovu toga izgrade svoje likove, da prenesu sve kako je zaista bilo. To je borba protiv terorizma, ona je veoma surova i vodi se bez pravila. I s tim se ništa ne može učiniti. Kada se ti ljudi bore protiv terorizma, bore se istovremeno i za sopstveni život. Mora se biti odlučan. Oni razumeju da niko za njih neće imati milosti.
Kroz film se, pored ostalog, provlači činjenica da je pomoć teroristima u Čečeniji u velikoj meri stizala iz inostranstva, iz neposrednog okruženja Rusije. Kako se Rusija bori s tim izazovom — to nije samo borba protiv terorizma nego i borba protiv neprijateljskih snaga koje vrebaju spolja?
— U principu, bilo je poznato da je taj građanski rat bio u velikoj meri podgrevan iz inostranstva. Mnogo je u njemu učestvovalo stranaca s Bliskog istoka i iz drugih zemalja. Nije tajna da su u njemu učestvovale i zapadne specijalne službe i da su to koristile za ciljeve geopolitičke borbe protiv Rusije. To je poznata činjenica. Retko ko danas to negira… Geopolitička borba se nastavlja i ja sam, u principu, optimista. Rusija je već pretrpela svoj poraz i sada je došao red na drugu stranu. Očigledno je da se svet veoma intezivno menja. Zapadni svet, uključujući SAD, danas je u velikoj krizi. Situacija je potpuno drugačija nego pre pet godina. U svetskom poretku se već uveliko događaju ogromne promene.
Da li to vidite kao opasnost za svet?
— Da, opasno jeste, jer je svaka imperija, kada gubi svoju poziciju, sposobna za neke nerazumne postupke. Nadajmo se da će, ipak, sve proći bez krajnosti. Biće tu svakako još velikih katastrofa, jer istorija je pokazala mnogo puta da nijedna velika imperija nije otišla tek tako, da je svaka strasno želela da se održi. Postoje, međutim, istorijski, objektivni procesi koji su svakako nepovratni.
Rusija, srećom, ima odličnu diplomatiju, dobro se snalazi u igranju šaha…
— Rusija veoma mudro, diplomatski rešava probleme… Ali definitivno je stvar i u tome što je Rusija uspela da obnovi svoje oružane snage. Nažalost, u savremenom svetu, bez realne snage ništa se ne može rešiti. Diplomatija je odlična ukoliko se može nečim potkrepiti. Rusija je zaista uspela da se obnovi i zbog toga diplomatija uspešno deluje. Da toga nema, nikakve diplomatije ne bi bilo.
