„Nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović kaže da aktuelni stav predsednika Vučića prema Kini ima veliki politički, ali pre svega ekonomski značaj za Srbiju. Činjenica da ćemo sa Kinom potpisati ugovore vredne tri milijarde dolara govori o kvalitativnom unapređenju ekonomskih odnosa i saradnje, uz šest milijardi već angažovanih u Srbiji iz kineskih izvora po osnovu investicija i zajmova za infrastrukturu“, kaže Jovanović.
„Procenjuje se grubo da je do sada pet do šest milijardi angažovanog kapitala iz Kine u Srbiji. Sa ovih tri, to je osam milijardi dolara, a za godinu-dve, taj iznos može dostići i do deset milijardi. To svakako izdvaja Srbiju među partnerima iz 16 centralnoevropskih i istočnoevropskih zemalja u saradnji sa Kinom, ali izdvaja Srbiju i u jugoistočnoj Evropi, jer nijedna od njenih zemalja nema toliki obim kineskih investicija“, kaže Jovanović.
On dodaje da će to svakako omogućiti brži ekonomski razvoj naše zemlje, zapošljavanje, pa samim tim i poboljšanje kvaliteta života, ali da ne treba zaboraviti ni politički značaj saradnje sa jednom tako velikom silom kao što je Narodna Republika Kina, kaže Jovanović.
„Kina je stalna članica Saveta bezbednosti, Srbiji prijateljska zemlja sa rastućim uticajem i liderskom ulogom u organizacijama kao što je G20, BRIKS, Šangajska organizacija za saradnju. Projekat ’Jedan pojas, jedan put‘ do sada ima preko 80 potpisnika sa svih kontinenata. Ovo je za nas politički veoma značajno, jer doprinosi jačanju međunarodnog prestiža, pa i međunarodnoj poziciji Srbije. Imati takvu saradnju i političke kontakte, kao što ih imamo sa Kinom, nije čest slučaj. To znači da jača i međunarodna pozicija Srbije u pregovorima o rešavanju statusa Kosova i Metohije“, ističe Jovanović.
Dugogodišnji dopisnik sa Dalekog istoka Milan Mišić kaže da je Evropa sumnjičava prema kineskim naporima da pronađe odskočnu dasku na samim granicama Evropske unije. Ne treba zaboraviti činjenicu da Kina pre svega gleda sebe i svoje interese, kaže Mišić.
„Očigledno su u pitanju dugoročni kineski interesi. To je verovatno glavno objašnjenje za ovako dobre asimetrične odnose, s obzirom da je Kina velika sila, zemlja od bezmalo milijardu i četiristo miliona stanovnika sa bruto proizvodom od oko 18 biliona dolara, u odnosu na malenu Srbiju od sedam miliona stanovnika“, kaže on.
Mišić ipak dodaje da, iako su brojke u našoj saradnji sa Kinom impresivne, treba imati u vidu da sva ulaganja nisu direktne investicije. Sve deluje jako primamljivo, ali treba znati kada da se zaustavimo, kaže Mišić za Sputnjik.
„Kada je reč o infrastrukturi, to su kineski zajmovi koji su po pravilu skuplji od zajmova na međunarodnom finansijskom tržištu i da su u tim slučajevima Kinezi uvek i izvođači radova, upotrebljavaju svoj materijal. Tako da oni u velikoj meri, radovima koje izvode u Srbiji povećavaju svoj bruto društveni proizvod i zapošljavaju svoju radnu snagu u većoj meri nego mi svoju“, kaže on.
Mišić dodaje da treba biti oprezan i razmišljati o tome da kredite treba vratiti, te da pojedine zemlje na „Novom putu svile“ već odustaju od saradnje, kao što je slučaj sa jednom od luka na Šri Lanki. Problem je rešen tako što je Kina sada vlasnik jednog dela te strateške luke, kaže Mišić.
Živadin Jovanović podseća da Kina Srbiji daje kredite sa dva odsto kamate, uz grejs period od pet do sedam godina, što je, kako kaže, povoljno. Upitan da li će EU slediti novi paket sankcija koje Vašington sprema za Kinu, kaže da se nada da će Evropa konačno otvoriti oči.
„Nažalost, Evropa još nije u stanju da ostvari politiku koju su izrekli Merkelova i Makron, da je vreme da se Evropa okrene sebi. Pitanje je šta to zapravo znači i imali ona kapaciteta da se okrene sebi u smislu da se malo odvoji od SAD. Mislim da će po inerciji neki deo tih novih sankcija prihvatiti“, kaže Jovanović.
Kina i Amerika su u jednu ruku rivali, a u drugu partneri, ali Kina polako pronalazi druga tržišta, a očigledno je baš Srbiju izabrala kao svoj izlog ka Evropi, zaključuju sagovornici emisije „Na nišanu Lazanskog“.