Ruski ministar energetike Aleksandar Novak kaže da Daleki istok ima ogromne energetske resurse. Tamo je 13 odsto svih naftnih rezervi Rusije i više od 16 odsto rezervi gasa. Pritom, taj region je geološki izučen samo šest odsto.
„Imamo ogromne perspektive i mogućnosti za razvoj energetike, naftne i gasne industrije, a takođe i industrije uglja i elektroenergetike“, naglasio je Novak.
Saradnja sa zemljama Azijsko-pacifičkog regiona za Rusiju je prioritet, istakao je on.
„Azijsko-pacifičko tržište će se razvijati, ekonomija će ubrzano rasti, brže nego svetska ekonomija u proseku. Potrošnja energije će rasti, verovatno dva puta brže od svetskog proseka. Za to postoje objektivni razlozi — 60 odsto stanovništva živi u Azijsko-pacifičkom regionu i postoji ogroman potencijal za poboljšanje kvaliteta života“, izneo je ruski ministar na sesiji „Nova energetska tržišta: dalekoistočni pravac“, održanoj u okviru 4. Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku.
Prema njegovim rečima, Rusija je postavila cilj da poveća obim isporuka tečnog prirodnog gasa na celo svetsko tržište.
„Danas svetske potrebe tečnog prirodnog gasa iznose 275 miliona tona, a do 2035. godine ta brojka će, prema najskromnijim procenama, dostići cifru od 550 miliona tona. Čak 70 odsto tih potreba će biti u Azijsko-pacifičkom regionu“, predviđa Novak.
Aleksandar Medvedev, zamenik predsednika uprave „Gasproma“, rekao je da će gasovod „Snaga Sibira“, koji će dopremati ruski gas u Kinu, biti završen ove godine, a da će isporuke početi u decembru iduće godine.
Podsetimo, gasovod „Snaga Sibira“, koji se takođe naziva „Istočna ruta“, jedan je od glavnih projekata između Rusije i Kine i mogao bi da pomogne Rusiji da postane jedan od glavnih snabdevača Kine prirodnim gasom, budući da potražnja za tim energentom u toj zemlji raste.
Za dogovor o „Istočnoj ruti“ bilo je potrebno duže od decenije, a potpisani ugovor o izgradnji gasovoda, vredan 400 milijardi dolara, zaključen je na 30 godina i predviđa godišnju isporuku 38 milijardi kubnih metara ruskog gasa Kini.
Gasovod „Snaga Sibira“ se smatra najvećim graditeljskim poduhvatom ruske energetske industrije u poslednjih četvrt veka.
„Snaga Sibira“, ukupne dužine oko 3.000 kilometara, ide kroz neke od najbesputnijih i klimatski najćudljivijih regiona Rusije i gotovo je završen, s obzirom da je izgrađeno 93 odsto gasovoda.
„Proširenje saradnje između Rusije i Kine omogućava nam da koordinišemo napore za izgradnju i tzv. ’Ledenog puta svile‘, koji će ići preko Arktika. Neki kažu da je to san, ali u poslednjih 10 godina stalno se pojavljuju nove tehnološke inovacije na tržištu. Sa Sahalina je isporučeno 226 miliona sirove nafte“, rekao je Sergej Frank, generalni direktor i predsednik uprave kompanije „Sovkomflot“.
Rusija planira da proširi saradnju sa zemljama Azijsko-pacifičkog regiona i u oblasti elektroenergetike.
Šu Injbjao, predsednik Izvršnog komiteta Kineske državne kompanije za električne mreže kaže da postoje tri prednosti u radu sa Rusijom kada je reč o transportu električne energije. Prva, Rusija je zemlja bogata prirodnim resursima. Druga, to je geografska lokacija — maksimalno rastojanje između tačke isporuke električne energije i tačke potrošnje iznosi 2.000 kilometara. I treća prednost je optimizacija distribucije i optimizacija proizvodnje električne energije.
Isporuka energije iz Rusije je veoma privlačna i za Japan i druge zemlje, smatra Tecuhiro Hosono, predsednik i glavni izvršni direktor kompanije „Japan Oil, Gas and Metals National Corporation“.
„To pomaže Japanu da obezbedi energetsku sigurnost i reši pitanja vezana sa diversifikaciju. Mi se nadamo da ćemo dobijati nešto i sa ostrva Sahalin. Ruske i japanske kompanije stvaraju stabilno i pouzdano partnerstvo i zajedno rade na različitim projektima već nekoliko decenija“, rekao je on.
Hosono je dodao da je proširena saradnja u okviru projekta „Sahalin 1“, ali da Tokio planira da se takva saradnja prenese i na druge projekte, konkretno kada je reč o tečnom prirodnom gasu i projektu „Sahalin 2“.
Podsetimo, Rusija isporučuje Japanu oko 10 odsto ukupnih potreba japanskog tržišta za prirodnim gasom. Japanske kompanije učestvuju u eksploataciji i preradi gasa na izvorištima „Jamal“, „Sahalin 1“ i „Sahalin 2“.
