Nacionalisti u Hrvatskoj su neprijateljski raspoloženi prema izbeglicama, LGBT osobama, nezavisnim novinarima, umetnicima, aktivistima za ljudska prava i svima koji su drugačiji ili misle drugačije, navedeno je u tekstu norveškog lista, preneo je „Indeks“.
List dalje konstatuje da Hrvatska ima nerešena granična pitanja sa gotovo svim svojim susedima, ali da se Hrvati, kako piše, najvažnije od svega, bore sa nedostatkom suočavanja sa prošlošću i stanjem ljudskih prava u zemlji.
„Dagsavisen“ navodi kako su u Hrvatskoj jake snage koje žele da „revidiraju prošlost i očiste NDH, koja je bila fašistička država i podržavala nacističku Nemačku tokom Drugog svetskog rata“. „To je borba kojoj se ne vidi kraj i stvarnost koju sve hrvatske političke vođe moraju uzeti u obzir“, piše list.
List je citirao i zloglasnu izjavu Franje Tuđmana da mu je drago što mu žena nije ni Jevrejka, ni Srpkinja.
Nacionalisti i ratni veterani upoređuju NDH i rat za nezavisnost Hrvatske devedesetih, pa nije iznenađujuće što se danas u Hrvatskoj koristi ustaški pozdrav „Za dom spremni“, naveo je norveški list, a prenosi Tanjug.
U tekstu se podseća da je tokom NDH u Jasenovcu ubijeno najmanje 80.000 Srba, Jevreja, Roma i Hrvata koji su se protivili ustaškom režimu.
List spominje i kontroverznu ulogu Hrvatske u ratu u BiH, i konstatuje da se to petljanje u unutrašnje poslove susedne države nastavlja danas kroz intervencije predsednice Kolinde Grabar Kitarović oko izbornog zakona u BiH.
Nacionalističke snage pokazuju gađenje prema onima koji žele pomirenje i rešavanje hrvatskih ratnih zločina.
Na primer, Inicijativa mladih za ljudska prava zatražila je od predsednice Kolinde Grabar Kitarović da izrazi žaljenje za nasilje i zločine protiv srpskih žrtava vojne operacije „Oluja“. Ova nevladina organizacija je brzo prokazana kao nacionalni izdajnik u državnim medijima, članovi su bili izloženi javnom progonu i mržnji.
Hrvatski nacionalisti koriste retoriku mržnje kao sredstvo homogenizacije zemlje i prema unutra i prema Srbiji, uprkos činjenici da je većina Hrvata i Srba u zemlji umorna od sukoba i da žele da nastave život, naveo je „Dagsavisen“.
Navode i da je Katolička crkva ključan akter u takvim nacionalističkim politikama, i da se to naročito videlo kada je bila reč o ratifikaciji Istanbulske konvencije o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.
