Jedan nemački novinar pitao je naime Merkelovu da komentariše događanja u istočnonemačkom gradu Kemnicu, u kojem već nekoliko dana divljaju neonacisti, a pokrajinska se policija pokazala nesposobnom da im se suprotstavi.
U međuvremenu je reagovao i savezni ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer, obećavši da će savezna policija pomoći lokalnoj kako bi uspostavile red i mir na ulicama.
Merkelova je na pitanje novinara između ostalog odgovorila i sledeće:
„U pravnoj državi nikako nema mesta za ovakve nasilne akcije i ovakvo širenje i raspirivanje mržnje, niti progon ljudi na ulicama. To nema veze s našom pravnom državom, to želim još jednom da naglasim, iako je to i juče poručeno iz vlade. Ni na jednom mestu niti na jednoj ulici ne sme biti takvih incidenata.“
Merkelova je, dakle, oštro osudila neonacističko divljanje i jasno rekla da je ono u Nemačkoj neprihvatljivo te da će se državna sila tome najoštrije suprotstaviti, piše Indeks, a prenosi Tanjug.
Plenković je u tom trenutku stajao pored nje i strpljivo slušao, ali pitanje je da li je nešto i naučio, navodi se u komentaru.
Naime, za razliku od Merkelove i njene vlade, koja se jasno i oštro suprotstavlja desničarskom ekstremizmu i divljanju, od Plenkovića se takva jasna osuda nikad ne može čuti.
Na primer, govoreći o neonacistima u Kemnicu, Merkelova nije počela, kako se navodi, baljezgati o „osudi svih totalitarizama“, nego je jasno adresirala svoje izjave, dok HDZ-ovac Plenković u vezi sa svim što se događa u hrvatskom društvu — od pretnji novinarima do antisrpske histerije koja se sada manifestuje zabranjivanjem koncerata — govori samo uopštene fraze osude, i to uglavnom kada ga novinari priklješte pitanjima, pa to mora da komentariše.
Merkelova je u nedelju za nemačku javnu televiziju ARD dala veliki intervju u kojem je, kako su to preneli hrvatski mediji, branila slobodu štampe, nezavisnost sudova, zaštitu manjina i klime te budućnost penzija.
Hrvatski portal navodi da je Merkelova ustala u odbranu svega onoga o čemu Plenković nikada ne daje jasne izjave, a kamoli da se postavlja kao brana ekstremizmu.
Umesto da Plenković kao hrvatski premijer brani slobodu medija, on medije optužuje da protiv njega vode hibridni rat i da su sva otkrića u vezi s muljažama oko Agrokora, u koje je i lično „umočen“, zapravo veći problem od tih muljaža.
O tome kako funkcioniše sudstvo u Hrvatskoj i koliko je nezavisno, ne treba trošiti reči, a i zaštita manjina pod Plenkovićevom vlašću nije nešto čime bi se Hrvatska mogla pohvaliti.
Iako voli da se predstavlja kao veliki evropejac i obožava da bude fotografisan uz Angelu Merkel, s čijim je demohrišćanima HDZ deo Evropske narodne stranke, Plenković zapravo vodi sasvim suprotnu politiku u odnosu na nemačku kancelarku.
Dok ona jasno osuđuje neonaciste, on priča o „osudi svih totalitarizama“; ona brani slobodu medija, on medije napada; ona brani manjine, njega za manjine nije briga; ona ističe važnost nezavisnosti sudstva, pod njegovom vlašcu hrvatsko sudstvo doživljava nove nivoe blamaže itd.
Stoga bi najavljenu bližu saradnju Nemačke i Hrvatske trebalo iskoristiti i za to da Plenković nauči kako se javno i odlučno brane demokratija, sloboda i pravna država kada si na najvišoj poziciji izvršne vlasti u nekoj državi, zaključuje Indeks i dodaje da hrvatski premijer to može da nauči od Angele Merkel, jer dosad sam od sebe očito nije uspeo.
