Dan svečanog otvaranja festivala ujedno je i EU dan na Bitefu, pa će u foajeu Jugoslovenskog dramskog pozorišta biti otvorena i izložba Evropska godina kulturnog nasleđa — Pozdrav iz Srbije.
Posle velikog uspeha ostvarenog na 50. Bitefu — specijalne nagrade žirija i nagrade publike, francuski reditelj Žoris Lakost predstaviće se beogradskoj publici komadom „Svita br. 3“ koja ima i dodatnu odrednicu — „Evropa“. Upravo ta odrednica precizno određuje temu ove veoma originalne muzičke predstave: presek stanja u svim zemljama-članicama Evropske unije, kada je reč upravo o poštovanju „evropskih vrednosti“.
Kao i raniji projekti Žorisa Lakosta iz ovog ciklusa, i Svita br. 3 „Evropa“ zasniva se na njegovom istraživačkom projektu Enciklopedija reči, onlajn arhivi bezbrojnih, sasvim raznovrsnih audio-zapisa, u rasponu od političkih govora do slučajnih razgovora na ulici. Kompozicija ove svite vrlo je jednostavna, stroga i transparentna, gotovo klasicistička: na sceni se nalaze samo koncertni klavir, pijanista i dvoje pevača koji izvode jedan, u osnovi statični muzički recital sastavljen od 28 numera, koji se s vremenom koreografski razigrava, usložnjava i oneobičava.
Svaka od numera ovog recitala svodi se na po jedan audio-zapis iz svake zemlje Evropske unije, peva se na jeziku te zemlje, dok tematski izoštrava neku od ozbiljnih opasnosti s kojima se danas suočava evropski projekat: desni populizam, ksenofobija, netrpeljivost prema Jevrejima i izbeglicama iz muslimanskih zemalja, autoritarne vlasti, kapitalizam u najsirovijem vidu…
Vrlo duhovita, lišena moralisanja, patetike i ideološkog dociranja, Svita br. 3 „Evropa“ je pametna, racionalna i rafinirana dijagnoza skretanja evropskih društava udesno i, kao takva, ona, na samom početku, jasno postavlja tematsku liniju 52. Bitefa.
Publika je kao prolog festivala imala prilike da pogleda predstavu „Odilo. Zatamnjenje. Oratorijum.“ u režiji Dragana Živadinova, a nakon svečanog otvaranja moći će da pogleda dve predstave Olivera Frljića: „Gorki — Altarnativa za Nemačku?“ u produkciji berlinskog pozorišta Maksim Gorki i „Šest lica traži pisca“ Satiričkog kazališta Kerempuh (Zagreb), projekat Maje Pelević Bolivud, kao i NO43 Prljavština estonskog Teatra NO99.
Pubiku očekuju i tri pozorišne instalacije „Večna Rusija“ ruske pozorišne kritičarke Marine Davidove u produkciji berlinskog pozorišta HAU Hebel am Ufer, izraelski projekat PA'AM mladog umetnika Nadava Barnee i Zaostavština, komadi bez ljudi proslavljenog reditelja Štefana Kegija. Festival će zatvoriti muzički spektakl „Rekvijem za L.“, čiji su autori kompozitor Fabricio Kasol i proslavljeni belgijski koreograf Alen Platel.
