Uzdizanje Kine i Indije menja celokupnu geopolitičku sliku sveta. Ako su ranije te države bile zemlje koje preuzimaju tuđe ideje i tehnologije, sada su se one pretvorile u izvor ideja, investicija i političkog uticaja. Kako to menja budućnost savremenog sveta? Šta takve tektonske promene donose Rusiji i kako Rusija to može da iskoristi? Kako će sankcije i trgovinski ratovi uticati na dugoročne strategije Kine i Indije? Šta Rusija može da ponudi novoj svetskoj geopolitici i kakve su njene mogućnosti?
To su bila samo neka od pitanja na koja su odgovore dali vodeći ruski i svetski eksperti na tematskoj sesiji: „Nova geopolitika i politička ekonomija Azije: mogućnosti za Rusiju“, održanoj u okviru Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku.
„Zaokret Rusije ka Istoku nije prinuđen, već je u pitanju dobro osmišljen korak. Ta ideja se pojavila i mnogo pre bilo kakvih sankcija. Moguće je da se jedan od centara, ili možda glavni centar svetskog razvoja preselio u Evroaziju. U tom smislu, razumemo i posmatramo ove procese kao globalne“, ocenio je Andrej Bistricki, predsednik saveta Fonda za razvoj i podršku Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ i profesor Više škole ekonomije.
Prema njegovim rečima, savremeni svet je pun različitih vrsta veza i međusobne zavisnosti, a jedan od oblika tih veza je izgradnja nove regionalne globalizacije koja će se vremenom širiti.
Ruski ekspert Timofej Bordačev smatra da rast ekonomskog i političkog značaja azijskih zemalja, kako najvećih — Indije i Kine, tako i onih manjih, menja celu geopolitičku sliku sveta.
„Sada azijski region nije više samo ’radionica‘ koja proizvodi kopije i većinu robe koju imamo na svetskom tržištu, nego je i izvor ideja, investicija i političkog uticaja“, naglasio je Bordačev, programski direktor kluba „Valdaj“.
Prema rečima Kim Džin Hena, predsednika Svetskog mirovnog foruma, sada svi znaju da je Azija lokomotiva savremenog ekonomskog rasta, što pokazuju Kina i Indija.
„Od 2009. godine Kina je najveći proizvođač automobila u svetu, cementa i tekstila. Pred toga, ta teritorija je pravi centar, hab i generator raznih problema 21. veka. Tu se troši najviše energije na svetu“, dodao je on.
Stručnjaci iz Rusije, Kine i Indije usaglasili su se da je razvijanje ekonomije zajedničkim snagama najbolje rešenje. Čak je i Kina, koja se tradicionalno držala po strani i nije želela da ulazi u saveze, shvatila da je takav pristup zastareo.
„Posle više decenija diplomatskih eksperimentisanja i zbog transformacije unutrašnje situacije u zemlji Kina se konačno uverila da je multilateralni pristup — najefikasniji“, potvrdio je Lansin Sjan, profesor Ženevskog instituta za međunarodne odnose i direktor Centra „Jedan pojas, jedan put“.
Ekspert smatra da je stvaranje neke vrste evroazijske veze dobra alternativa u situaciji kada SAD vode trgovinske ratove i koriste sankcije kao oružje protiv Rusije, ali i mnogih drugih zemalja, uključujući i njihove saveznike, na primer, u Turskoj.
Ministar spoljnih poslova Mongolije Damdin Cogtbatar skrenuo je pažnju na to da danas nije dovoljno imati ekonomske mogućnosti, već da treba imati stabilan politički sistem koji bi trebalo da podstiče ekonomski razvoj.
Predsednik „Observer risrč faundejšen“ Samir Saran smatra da je Azija u procvatu.
„Kina je predložila projekat ’Jedan pojas, jedan put‘… Takođe, uključuju se susedi i u druge zajedničke projekte i mi ćemo definitivno povezati Aziju sa Evropom. To znači da ćemo mi dobiti novi ’superkontinent‘“, naveo je Saran.
Eksperti su došli do zaključka da će biti potrebno stvaranje novih institucija ako se stvori novi savez između evropskih i azijskih zemalja. Nešto poput novog Evropskog parlamenta, novog Međunarodnog monetarnog fonda i novih Ujedinjenih nacija. I stare institucije će verovatno ostati, ali će u velikoj meri biti „transformisane“.
„Rusija, Indija, Japan i sve druge zemlje treba da rade zajedno i da sarađuju. Da stvorimo novi politički poredak koji će nam omogućiti da upravljamo ovom novom geografskom raspodelom“, zaključio je Saran.
