Daleko lakše je bilo zameniti tezu i svaliti drvlje i kamenje na činovnicu Ministarstva za rad, očigledno neveštu u davanju političkih izjava koje lepo zvuče, a ništa ne znače. A njena, možda nespretno izgovorena rečenica, kako primetiše u sindikatu „Sloga“, upravo je značila to što svi znamo: da poslodavcu ne treba trudnica, već radnica. Napali su je sa svih strana, od zvaničnika, preko zaštitnika raznih prava, do mnogobrojnih korisnika društvenih mreža.
Lepo bi bilo kada bi problem rešila „adekvatna sankcija“ za Milenu Antić, koju je odmah najavio ministar za rad, nakon odijuma koju je izazvala njena izjava da niko neće zaposliti ženu koja će nakon stupanja na rad zatrudneti, jer je poslodavcu potrebna žena koja radi.
Šokiran, kako kaže, skandaloznom izjavom, on je istakao da će to biti poslednja opomena za nju i sve druge da takve stvari ne smeju da se izgovore, a kamoli dešavaju. Lako je, međutim, rešiti pitanje vokabulara, ali šta ćemo sa „dešavanjima“. Jer uprkos promenama zakona i pokušajima da podstaknemo natalitet raznim merama, praksa je da mnogi poslodavci kada primaju na rad žensku osobu, iako po zakonu više ne smeju da pitaju planira li uskoro proširenje porodice, sugerišu da je eventualni ostanak u drugom stanju — nepoželjna pojava.
„Mislim da je neopravdana pažnja javnosti usmerena na tu izjavu, koja verovatno jeste bila malo nespretna, ali ne mislim da je državna službenica rekla bilo šta netačno“, kaže za Sputnjik Bojana Selaković iz „Udruženja ’Roditelj‘“.
Ona ističe da je to udruženje, tokom svih godina rada na poboljšanju zakonskog okvira radi finansijske podrške porodicama sa decom, bilo u prilici da sagleda da država u praksi više štiti prava poslodavaca, a da tako zapravo štiti budžet.
Ona objašnjava da se to najbolje vidi u komentarima na usvajanje zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom koji su se odnosili na argumente kojima država želi da spreči zloupotrebe trudničkog ili porodiljskog statusa. I u skladu sa tim su, kako kaže, pravljeni i odgovarajući propisi.
„Argumentacija koja se odnosi na način obračuna naknade za žene na porodiljskom odsustvu upravo je bila usmerena ka tome da oni žele da zaštite budžet od lažnih trudnica, odnosno porodiljskih naknada, jer prosto ne misle da je to uredu“, napominje pravnica „Udruženja ’Roditelj‘“ i dodaje da nijedna zloupotreba nije u redu, ali da nikada nisu čuli objašnjenje na kakve se to zloupotrebe tačno misli.
„Čitav problem zapravo leži u tome što je država nemoćna da se ciljano obračuna sa zloupotrebama, pa donosi neke opšte mere i tako kažnjava i one žene koje su radile dva-tri meseca, pa su zatrudnele. Isto se dešava i kada su u pitanju otpuštanje porodilja sa posla i neisplaćivanje naknada“, ističe sagovornica Sputnjika.
Ona smatra da naša zakonska rešenja kroz sve ove godine generalno nisu loša, ali da je problem što nismo u stanju da osiguramo implementaciju i nadzor sprovođenja propisa. U praksi se to svede na to da iako formalno imamo nekakva garantovana prava, ona ne mogu da budu dosegnuta.
„Taj raskorak u onome šta je forma i šta je implementacija zapravo je naš najveći problem“, navodi Selakovićeva.
Ona to ilustruje pitanjem kakva je korist od toga što smo proširili krug žena koja ostvaruju prava na porodiljsko odsustvo. Odnedavno ona obuhvataju i žene angažovane putem autorskog ugovora ili ugovora o delu. Ali ako će one primati hiljadu ili dve dinara mesečno tokom porodiljskog odsustva, kakva je njihova korist od tog rešenja koje im formalno garantuje da će moći da koriste naknadu.
„Mi ovde još imamo to nasleđe iz bivše države i socijalizma, gde formalno-pravno porodiljsko odsustvo žene traje 12 meseci, i kada gledate uporednu praksu to je dosta dug period. Međutim, problem je što je zakonsko rešenje vrlo teško sprovesti u praksi. Bilo je puno problema u njegovoj primeni, puno je zaobilaženja procedura, najčešće od strane poslodavaca, koji su prosto tražili način da ne nastave radni odnos sa ženom koja je zatrudnela ili otišla na porodiljsko odsustvo“, ističe pravnica „Udruženja ’Roditelj‘“ .
To udruženje je bilo jedno od tri koja su pokrenula višegodišnju kampanju „Pravo za mame“, koja je rezultirala usvajanjem zakona koji je omogućio da porodilje od 1. jula naknade dobijaju direktno iz budžeta.
I na kraju se sagovornica Sputnjika zapitala ko zbog svega toga zapravo trpi štetu što je zaposlena ostala u drugom stanju ubrzo pošto je stupila na posao. Ako govorimo o populacionoj politici i rastu nataliteta, žena koja donosi dete na svet nije uradila ništa loše, ističe ona i dodaje da ne postoji mehanizam koji će žene zaštiti naknadno.
„Formalno, inspekcija rada treba da kontroliše sve to, ali trenutni sistem je takav da nema aktiviranja po službenoj dužnosti, već je na ženama da procene da li hoće ili neće da prijave slučaj. I ukoliko prijave, pitanje je da li će inspekcija da reaguje na to što nije uredu. Pritom, ta situacija nije nimalo obećavajuća za ženu koja sutra treba da nastavi da radi kod tog poslodavca i pitanje je kako će moći da sarađuje sa njim nakon toga“, ukazala je Selakovićeva.
