Značaj posete srpskog predsednika Aleksandra Vučića Kosovu i Metohiji komentarisali su jugoslovenski i srpski reditelj Ljubiša Ristić i advokat Goran Petronijević, zastupnik mnogih Srba optuženih u Hagu. Centralno pitanje emisije bilo je i da li je moguć dogovor sa Albancima.
Ristić posetu predsednika Vučića KiM posmatra kao posetu jednom delu suverene Srbije koja je okupirana od strane jedne velike sile. S druge strane, Petronijević kaže da treba videti koliko ljudima koji žive na KiM ta poseta znači i da je treba posmatrati sa tog aspekta.
„Najvažnija stvar je osećaj Srba da ih neko podržava i da nisu sami. Mi ne možemo da shvatimo koliko tom narodu dole to znači. Osećaj da nisu sami, da nisu ostavljeni, da je Srbija uz njih. Sigurno da poseta predsednika ima mnogo aspekata, ali ja bih ovaj stavio na prvo mesto.“
Petronijević kaže da nam je nedavna izjava Ramuša Haradinaja kako Kosovo nema spoljnu politiku bila potrebna kao otrežnjenje kako bismo shvatili da razgovarajući sa njima, razgovaramo posredno sa SAD, odnosno sa Stejt departmentom. Zato smatra da odluka da se predsedniku Vučiću dozvoli poseta KiM, kao i barikade i protesti, nisu bili na Albancima koji ne odlučuju ni o čemu.
„Oni nemaju svoju odluku, nisu je nikada ni imali, a posebno nisu imali u ovom periodu od kad misle da su samostalni, od kad misle da imaju državu. Ono što im kažu oni to rade. Nikada ništa ne rade samostalno. Nikada ništa ne rade neorganizovano. Za barikade, uveren sam, taster je pritisnut negde tamo preko okeana. Cilj je bio da se napravi ujdurma koja će ličiti na takozvano čuveno spontano okupljanje. To je sve sem spontano. To je pokazivanje mišića od strane SAD.“
Ristić je dodao da Amerikanci tretiraju Kosovo kao teritoriju koju kontrolišu i preko koje hoće da realizuju svoj suverenitet koristeći kompaniju koja se zove NATO, a pretvaraju se da je to nezavisna država. Prema njegovim rečima, na Kosovu se događa sudar velikih sila, a sve pobune tamo organizuje „intelidžens servis“ još od 1944. godine. Ristić smatra da je Kosovo centralna pozicija za kontrolu mnogo većeg geopolitičkog prostora iz kojeg se nadzire čitava Evropa.
Petronijević ocenjuje da Srbiji geopolitička situacija ide u korist kada je u pitanju rešenje krize, a pod tim smatra sve veći uticaj Kine, a naročito Rusije na ovim prostorima.
„Najjači faktor koji će uticati na budućnost Kosova je Rusija koja svakog dana ima sve više uticaja i interesovanja za ovaj prostor i njena moć na ovom prostoru je svakog dana sve veća. Za razliku od SAD koje se sve više bave svojim problemima, prvenstveno ekonomskim.“
Petronijević budućnost posmatra kao svetlu.
„Ozbiljno sam optimističan da neće Srbija, nećemo mi kao Srbi i da neće Srbi na Kosovu proći na onaj način kako to mnogi predviđaju, da Albanci dobiju sve, a mi ništa.“
Ristić objašnjava da je jedino rešenje koje odgovara velikim silama takozvana loša beskonačnost i smatra da njima odgovara produženje i proizvodnja krize, s tim da oni upravljaju tom krizom, te da sa Albancima nema dogovora mimo njih.
„Kosovo je sa njihovog stanovišta stvar koja će takva biti kakva jeste. Oni to ne mogu da prisajedine kao svoju državu. Tretiraće Kosovo na način na koji su sto godina tretirali Panamu.“
Vest da je delegacija iz Preševa i Bujanovca posetila Hašima Tačija sa zahtevom da se založi da se na Kosovu održi referendum koji bi podržao njihovo prisajedinjenje, Petronijević komentariše kao taktiku SAD.
„To što se događa nije ni Tačijeva pamet, ni pamet ovih iz Preševa i Bujanovca. To je opet negde tamo pritisnut taster preko okeana i dat im je signal da sada malo zamešaju situaciju kako bi pokušali da prebace loptu iz svog dvorišta u naše. Mislim da to sve nije bezazleno. Naprotiv, da je jako ozbiljna stvar o kojoj bi država morala vrlo ozbiljno da razmisli, pa čak i o preduzimanju određenih zakonskih mogućnosti koje postoje prema onim ljudima koji na taj način narušavaju Ustav. To je narušavanje teritorijalne celovitosti države.“
Za rešenje kosovske krize i dogovor, kako kaže Petronijević, postoje dva načina: jedan je dogovor velikih sila, a drugi Srba i Albanaca bez velikih sila.
„Ja tvrdim da je to moguće onog momenta kad Albanci budu ostali bez podrške i diktata SAD.“
