Iako je međunarodna zajednica predsedniku Srbije garantovala bezbedan odlazak u sva mesta na Kosovu i Metohiji, koja su unapred dogovorena, Vučić nije stigao do enklave u selu Banje, jer su Albanci blokirali put, palili seno i gume, a povremeno se čulo i pucanje iz automatskog oružja.
Evropska unija je izrazila žaljenje zbog otkazivanja odlaska u to mesto i navela da se poseta srpskog predsednika odvijala u mirnoj atmosferi i „uz punu podršku odgovornih vlasti, ali da je masa napravila blokade na putu ka Banjama kojim je trebalo da prođe srpski predsednik“.
Komentarišući ovu mlaku reakciju u kojoj nema ni pokušaja objašnjenja zašto Vučiću nije omogućena poseta enklavi, docent dr Slobodan Anđelković sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost za Sputnjik kaže da su prištinske vlasti bile dužne da osiguraju bezbednost svim građanima, ali da su omanule. Nisu to bile neke ozbiljne barikade, broj ljudi na ulicama nije bio drastično veliki, pitanje je zašto to nije uklonjeno, ili su nesposobni ili politički instruisani, pa jednostavno to nisu želeli da urade, kaže Anđelković za Sputnjik.
„Pitanje je da li je uopšte postojala spremnost privremenih institucija na Kosovu i Metohiji da omoguće bezbedan prolazak predsednika Vučića do Banje. Da su hteli to da urade, mislim da su mogli. Ranije su pokazivali spremnost i želju da demonstriraju silu koristeći ROSU ili neku drugu jedinicu, uostalom, u poslednje vreme bolje su opremljeni, tako da, stotinak ljudi na ulici i nekoliko zapaljenih guma je rešiv problem. Ovo je samo bio jedan specifičan politički trenutak, te imam utisak da nisu hteli“, kaže Anđelković.
Predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma, general-major u penziji Mitar Kovač kaže da je prvog dana posete Srbija bila isuviše vidljiva na Kosovu i Metohiji, što privremenim vlastima u Prištini nije odgovaralo. Iako nije bilo poziva na nemire, već su poslate poruke mira u cilju iznalaženja rešenja između Srba i Albanaca, nasilni protesti su za mene bili potpuno očekivani, ali ne i reakcija nadležnih, kaže Kovač.
„Začuđujuće je ponašanje Kfora i Euleksa, ali i briselskih vlasti jer nisu osudile takvo divljanje, odnosno kampanju koja se nije desila stihijski, koju nisu organizovale lokalne vođe. Prema mnogim indikatorima vidi se da je to bilo dirigovano iz jednog centra, da je to na neki način zamagljivanje suštine daljeg pregovaračkog procesa, dok Albanci međusobno ne raščiste ko će zastupati interese albanskog naroda“, kaže Kovač.
Upravo sukob vlasti i opozicije u kosovskoj skupštini brine sagovornike Sputnjika, jer se postavlja pitanje u kakvom bi se položaju našli Srbi, ako bi došlo do nemira većih razmera. Plašim se da međunarodna zajednica nema potpunu kontrolu nad situacijom, kao i da njeni instrumenti na Kosovu nisu dorasli tom zadatku. EU je u političkom problemu kako dalje da sprovode svoju politiku u skladu sa ingerencijama i planovima, ali mislim da Albanci nisu dorasli tom zadatku, kaže Anđelković.
„Plašim se nekog novog marta 2004. godine. Ako pogledamo svu tu političku tenziju na Kosovu, a tu pre svega mislim na nesporazume između vlasti i opozicije, na neki način se kreću u istom smeru, ali pokazuju neslaganje u ovom prelomnom trenutku, plašim se da bi to moglo da se odrazi na bezbednost Srba. Ako ne mogu da spreče demonstracije manjeg obima, kao što je bio primer sa Banjama, onda se plašim šta bi moglo da se desi u nekom još intenzivnijem politički nestabilnom trenutku i kako bi se onda ponašale policijske snage i uopšte cela ta bezbednosna struktura na KiM“, ocenjuje Anđelković.
Iako je predsednik Srbije odustao od odlaska u enklavu, kako ne bi došlo do većih nemira, divljanje Albanaca i podizanje barikada imalo je i druge posledice, na koje međunarodna zajednica takođe nije reagovala. Demonstranti su na alternativnom putu za Banje pokušali da izvuku novinarku Insajdera iz vozila, dok su ostali lupali po automobilu te novinarske ekipe. Albanci su u mestu Vojtešu na istom pravcu sa barikade flašama gađali ekipu Tanjuga, a tokom izveštavanja o blokadama puteva na Kosovu i Metohiji napadnute su i dve reporterke „Dojče velea“.
Mitra Kovača ni ova činjenica ne čudi. On smatra da se Srbi u narednim mesecima sigurno neće osećati bezbednim. Čitav pregovarački proces do sada zapravo je nagrada za nasilje koje su Albanci činili čitav jedan vek, a da ne govorim o dešavanjima devedesetih do danas, kaže Kovač.
„Sigurno je da su ekstremne vođe u političkom životu navikle na takav način ponašanja, jer im je do sada donosio rezultate. Beograd treba jasno da kaže da neće prihvatiti bilo kakve pregovore, ukoliko dođe do nemira i nasilja nad srpskim narodom, pre svega u enklavama. Bojim se da i mediji i političari iz Beograda pomalo žmureći gledaju na takvo ponašanje“, tvrdi naš sagovornik.
Tek dan posle nemira oglasio se i Kfor informacijom da je bio spreman da interveniše na svim područjima na Kosovu koje je posetio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Da smo intervenisali situacija bi bila drugačija i možda bi poseta imala drugačiji ishod. Ovako je poseta bila uspešna i bila je mirna na ostatku teritorije. To je osnovni razlog zašto nismo intervenisali“, izjavio je komandant misije general Salvatore Kuoči i podsetio da je Kfor na KiM treći faktor koji reaguje, posle kosovske policije i Euleksa.
