„Do tragedije je doveo skup faktora, među kojima su i činjenica da komandant posade nije preduzeo pravovremene akcije da napusti alternativni aerodrom pri postojećim vremenskim uslovima na aerodromu u Smoljensku, zatim pogrešni postupci posade prilikom sletanja van vidljivosti zemaljskih orijentira, nastavak faze sletanja, kao i nepostojanje potrebne reakcije i zahtevanih radnji pri višestrukom aktiviranju sistema ranog upozoravanja da se približava zemlji“, rekla je ona.
Petrenkova je naglasila da je Komitet pažljivo proverio sve ostale varijante, a prvo se proučavala verzija koju je o eksploziji dala Varšava, ali ona nije potvrđena. Do istih zaključaka došli su i specijalisti Međudržavnog vazduhoplovnog komiteta (MAK) nakon sopstvene istrage.
„Stoga i dodatna inspekcija fragmenata aviona, ekskluzivna želja poljske strane, koju smo spremni da ispunimo u okviru bliske saradnje u istrazi ovog slučaja“, objasnila je ona.
Poljske kolege su u Rusiju dolazile 11 puta da bi radile sa materijalnim dokazima, podsetio je Istražni komitet. Sa njihovim učešćem više puta su sprovedene inspekcije i mesta pada aviona i njegovih fragmenata.
Sada Komitet izvršava naredni zahtev nadležnih organa Poljske o pružanju pravne pomoći. Od 3. do 7. septembra u njihovom prisustvu biće izveden dodatni pregled agregata, podsklopova i strukturnih elemenata aviona koji se čuvaju u Smolensku. Da bi se utvrdio napredak i rezultati inspekcije, Istražni komitet će pružiti savremenu forenzičku tehniku.
Katastrofa kod Smolenska
Avion Tu-154, u kojem se nalazio Leh Kačinjski, srušio se 10. aprila 2010. godine prilikom sletanja na aerodrom u ruskom gradu Smolensku, a osim predsednika u avionu je bilo još 96 osoba.
Međudržavni vazduhoplovni komitet je 2011. godine objavio završni izveštaj o rezultatima tehničke istrage, prema kojem je odluka posade da ne ode na alternativni aerodrom prepoznata kao direktni uzrok pada aviona, a sistemski uzroci bili su nedostaci u obezbeđivanju leta i pripreme posade.
Prva poljska komisija, pod rukovodstvom bivšeg ministra unutrašnjih poslova Jeržija Milera, došla je do sličnih zaključaka i nazvala kao uzrok katastrofe spuštanje ispod dozvoljenog minimuma predsedničkog aviona, koji je krenuo da sleće uprkos gustoj magli. Sadašnje poljske vlasti se nisu složile sa izveštajem Međunarodnog komiteta i zaključcima Milerove komisije i odlučile su da formiraju drugu komisiju.