Jeljcin je tokom razgovora 8. septembra izrazio uverenje da će novi lider zemlje dobiti podršku građana.
Prvi ruski predsednik priznao je da mu je trebalo mnogo vremena da razmisli ko bi mogao 2000. godine da stane na čelo zemlje. Neko vreme on nije mogao da pronađe nijednog kandidata.
„Na kraju sam naišao na njega, to je Putin“, saopštio je Jeljcin Klintonu.
Prvi ruski predsednik je objasnio da je proučio Putinovu biografiju, njegove veze i interese, posle čega je shvatio da je on pouzdan čovek koji se dobro razume u svoju oblast odgovornosti.
Kao pozitivne kvalitete Putina, Jeljcin je naveo da je on „solidan i jak“, a takođe „veoma društven“.
Jeljcin je istakao da je uveren da će se njegov američki kolega uveriti da će novi lider zemlje biti „visoko kvalifikovani partner“.
Drugi razgovor
Dva meseca kasnije, 19. novembra, Jeljcin je izrazio uverenje da će upravo Putin postati predsednik Rusije.
Na Klintonovo pitanje ko će pobediti na predsedničkim izborima, Jeljcin je odgovorio: „Naravno, Putin. On će biti Jeljcinov naslednik. On je demokrata i poznaje Zapad“.
Klinton je već tada uspeo da razgovara sa Putinom na samitu APEK-a u Ouklandu. Prema rečima američkog lidera, on je ostavio na njega utisak vrlo pametnog čoveka. Jeljcin je odgovorio da Putin ima „unutrašnju snagu“ i da će učiniti sve moguće, u okviru zakona, kako bi pobedio.
„I on će pobediti. Vi ćete sarađivati“, istakao je Jeljcin, obećavši da će on nastaviti politiku prethodnika za razvoj demokratije i ekonomije i proširiti kontakte Rusije.
„On ima energiju i um da uspe“, naveo je prvi predsednik.
Smena rukovodstva
Jeljcin je imenovao Putina za v. d. premijera 9. avgusta 1999. godine, nazvavši ga istog dana svojim naslednikom. Državna duma Rusije 16. avgusta je potvrdila Putina na mestu šefa Vlade.
Jeljcin je 31. decembra objavio da podnosi ostavku, nakon čega je Putin postao vršilac dužnosti predsednika. 26. marta Putin je pobedio na izborima u prvom krugu.
