Kremlj je saopštio da ne smatra normalnim što su SAD pokrenule spor, ali smatra to njihovim „zakonskim pravom“ i obećava da će odgovoriti kontraargumentima.
U Ministarstvu za ekonomski razvoj Rusije kažu da SAD pogrešno interpretiraju ruske mere o carinama. Rusija radi u skladu sa normama Svetske trgovinske organizacije koje „omogućavaju da se kompenzuje šteta od specijalnih zaštitnih mera“ drugih država, u ovom slučaju SAD.
Vašington je, naime, tražio održavanje konsultacija sa Moskvom, što je prvi korak u proceduri podnošenja tužbe u okviru Svetske trgovinske organizacije.
SAD ukazuju da Rusija ne primenjuje carine na slične proizvode iz drugih država-članica STO.
Moskva sada ima rok od 60 dana da reši spor, nakon čega Vašington može da zatraži od STO da formira panel koji će doneti konačnu odluku u ovom slučaju.
Ruski advokati za međunarodno pravo tvrde da je zahtev za održavanje konsultacija obična rutinska procedura i da to u ovoj fazi nikako ne ugrožava Rusiju.
Kako objašnjavaju, traženje konsultacija i sprovođenje drugih procedura je korak koji je predviđen sporazumom o rešavanju sporova.
Pravnici predviđaju da će konsultacije trajati oko dva meseca, a kako se smatraju profesionalnom tajnom o pregovorima neće biti nikakvih informacija u javnosti. Pretpostavlja se da će strane razmeniti stavove o pravnim aspektima uvođenja carinske stope na uvoz, a ako SAD ne budu zadovoljne ishodom konsultacija one mogu preduzeti sledeći korak.
Zamenik dekana Fakulteta za svetsku ekonomiju i svetsku politiku Visoke škole ekonomije Igor Kovaljov smatra da SAD pokretanjem spora još jednom primenjuju politiku dvojnih standarda.
„Amerikanci već odavno žive po dvojnim standardima — mi to vidimo i u politici, i u diplomatiji, i u ekonomiji. SAD su sada rasplamsale pravi trgovinski rat praktično sa svim zemljama, napuštajući osnovni princip liberalizma u međunarodnoj trgovini, koji je dugo vremena postojao i koji su oni, između ostalog, sami stvorili kroz Svetsku trgovinsku organizaciju. Nije tajna da su upravo SAD bili tvorci te organizacije i da su dominirali u njoj. Međutim, sada kada se situacija u njihovoj ekonomiji dramatično promenila, kada su shvatili da sa većinom velikih država imaju negativan trgovinski balans, oni igraju na kartu protekcionizma i nameću te trgovinske ratove, sankcije i slične mere pritisaka“, smatra ekspert.
Rusija je na ulazak u STO čekala punih 18 godina. O ulasku u tu organizaciju Moskva je počela da pregovora još 1993. godine i nadmašila je Kinu koja je na članstvo čekala deceniju i po.
„Kamen spoticanja“ su prvobitno bile EU i Amerika, koje su stvarale veštačke prepreke Rusiji za ulazak u STO, a potom se i Gruzija protivila zbog sporova u vezi sa Abhazijom i Južnom Osetijom.
Tek nakon što je Gruzija prihvatila predlog Švajcarske, koji je davao garancije za međunarodni nadzor nad trgovinom između Rusije i otcepljenih oblasti Abhazije i Južne Osetije, pala je i poslednja prepreka za ulazak Rusije u tu organizaciju.
„Samo priključivanje STO nosi određene pluseve i minuse. Minusi su povezani upravo sa tim što imamo manje slobode da dajemo preferencije domaćim proizvođačima i da uvodimo razne mere stranim. To je dozvoljeno po pravilima STO samo u slučaju da je potrebno za osiguravanje nacionalne bezbednosti. Naše kontramere protiv SAD ta organizacija može i ne mora da prizna kao neophodne za zaštitu nacionalne bezbednosti“, kaže doktor ekonomskih nauka Vladimir Klimano.
Govoreći o mogućim odlukama STO, Klimano nije optimističan i smatra da će ta organizacija proglasiti da su ruske mere u suprotnosti sa principima organizacije i da će Rusija biti prinuđena da ih ukine na osnovu prioriteta međunarodnog prava nad domaćim pravom.
S druge strane, ekspert Igor Kovaljov naglašava da bi prvo trebalo dokazati da Rusija krši pravila STO, ali je saglasan da bi ta organizacija mogla da zatraži od Moskve da ukine carine na uvoz američke robe.
„Može i ništa da ne bude, a može da se desi da STO naloži nekakve mere, kao na primer, da traži od Rusije da ukine povećanje carina. U principu, biće teško da se dokaže da Rusija nije u pravu, zato što to nije inicijativa Rusije nego njen odgovor na američke carinske barijere, tj. trgovinski rat koji su započele SAD. Pritom, oni su taj rat započeli sa svima, uključujući i Kinu, koja je tužila Ameriku Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog kršenja osnovnih principa na kojima se zasniva STO. Uostalom, trgovinska liberalizacija i smanjenje carinskih taksi su zahvaljujući STO u drugoj polovini 20. veka smanjeni 10 puta, sa 40 na četiri odsto do kraja prošlog stoleća. I sada kada postoji tendencija povratka ka protekcionizmu jasno je da je to u suprotnosti sa osnovnim principima STO. To je prvo, a s druge strane ta organizacija može i da odbije zahteve SAD po tom pitanju“, smatra Kovaljov.
Kako objašnjava Kovaljov, Rusiju ne mogu isključiti iz STO, jer ne postoji procedura za izlazak iz te organizacije.
„To jest, formalno u dokumentima STO piše da zemlja ima pravo da napusti tu organizaciju, ali ne piše kako, na koji način. Dakle, ne postoji procedura. U istoriji nije bilo takvih presedana, čak nijedna zemlja nije izašla iz STO svojom voljom, a tim pre nije bila isključena. Ta procedura prosto nije propisana i zbog toga je takva varijanta praktično isključena“, dodaje Kovaljov.
Podsetimo, Rusija je uvela nove carine na uvoz jednog broja američkih proizvoda kao odgovor na američke carinske barijere na čelik i aluminijum i u kontekstu globalnog trgovinskog rata. Ruskim merama obuhvaćene su neke vrste tehnike za izgradnju puteva, oprema za naftu i gas, instrumenti za obradu metala i bušenje kamena, kao i optička vlakna, a visina dodatnih taksi iznosi od 25 do 40 odsto.
Nove mere trebalo bi da obezbede 87,6 miliona dolara ruskim izvoznicima, što samo delimično nadoknađuje štetu od 537,6 miliona dolara koja je posledica američkih mera.
Vašington je u martu uveo takse na uvoz čelika i aluminijuma od 25 i 10 odsto i one se odnose na sve zemlje koje izvoze čelik i aluminijum u SAD.
Američki predsednik Donald Tramp je pokrenuo trgovinski rat „protiv svih“, pa je krenuo da uvodi carine i EU, Kini, Kanadi i Meksiku. On smatra da su „trgovinski ratovi dobri“ i da bi Sjedinjene Države mogle „lako“ da ih dobiju. Međutim, eksperti upozoravaju da bi globalni trgovinski rat mogao da šteti potrošačima širom sveta tako što bi otežao poslovanje kompanijama, što bi ih podstaklo da teret prenesu na kupce, povećavajući cene.
Argumente američke administracije da su nove carine potrebne iz nacionalnih bezbednosnih razloga mnogi smatraju neprihvatljivim. Čak i evropski zvaničnici kažu da „interna bezbednost nije relevantna i da se ovde radi o čistom protekcionizmu“, u suprotnom bi svaka zemlja mogla da koristi takvo obrazloženje, jer svaka država može nešto, bilo šta, da proglasi pitanjem nacionalne bezbednosti.
Kako god bilo, eksperti smatraju da je važno biti član STO, bez obzira na sve njene nedostatke i komplikovanu birokratiju.
„To je jedinstveni globalni forum, na kojem možemo da branimo svoju poziciju u oblasti spoljne trgovine i ne samo robe, već i intelektualne svojine, odnosno trgovine uslugama. Drugo, veoma je važno i zbog imidža. Članstvo u STO šalje signal biznisu i investitorima da zemlja priznaje opštepriznata svetska pravila, da garantuje njihovo poštovanje i igra po tim pravilima… Za poslovanje i investicije, stabilnost i predvidljivost su ključni uslovi za dolazak u ovu ili onu zemlju“, zaključio je Kovaljov.
