U zahtevu da se Tačiju „vežu ruke“ prednjači lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti, koji je pozvao i stranku kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da svojim glasovima podrži opoziciju, jer sama nema dovoljno glasova da izglasa rezoluciju.
Sa ili bez rezolucije koja zabranjuje „korekciju granica“, Tači nema podršku Parlamenta za pregovore sa Beogradom. Jer vladin predlog platforme za te pregovore, kojim se Tači ovlašćuje da potpiše finalni dokument, kosovski Parlament nije usvojio.
Politikolog sa Kosova Nedžmedin Spahiju kaže da opozicija nema jasnu viziju koga bi želela da vidi umesto Tačija, što je, kako navodi, veliki problem. Isto tako, uveren je da je većina, pa čak i stranka Ramuša Haradinaja, spremna da podrži rezoluciju koju zahteva opozicija.
To, kako kaže, ne znači da će Tači nestati sa pregovaračke mape, jer je previše dugo u toj igri.
Naš sagovornik smatra i da ova situacija neće biti iskorišćena da se u Parlamentu smeni Tači sa mesta predsednika, jer to sada ne odgovara nikome u albanskom političkom establišmentu.
„Nije isključeno da stranka Haradinaja podrži ovu opozicionu rezoluciju, jer su sve stranke, osim PDK (Tačijeva stranka bivša), protiv bilo kakve promene. S druge strane, Tači je igrač koji zna da ostane na površini i mislim da ga ovakve stvari neće omesti“, kaže Spahiju.
Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka smatra da će Tači ovaj problem rešiti, tako što će pred narod izaći sa nekakvom svojom vizijom i tako sebe obezbediti od unutrašnjih političkih protivnika. S druge strane, dodaje naš sagovornik, malo je izvesno da će neko drugi umesto Tačija nastaviti pregovore sa Beogradom.
„Međunarodna zajednica dobro zna na koga može da računa i to je uvek presudno. Nije nepoznato da Tači nije omiljen političar na Kosovu, ali svi znaju njegovu ulogu na svetskom planu kada je reč o kosovskom pitanju“, napominje Surlić.
Postoje i spekulacije da Albanci sada rade sve „u dogovoru između sebe“, kao i sa zapadnim mentorima. Naime, teorija je da Tači, iako nema ovlašćenje od Parlamenta, potpiše finalni sporazum sa Beogradom. Albanci posle toga imaju otvorenu mogućnost da, ukoliko im sporazum ne bude odgovarao u nekim delovima, prosto kažu da on nije pravno validan.
To bi značilo da bi Srbija morala da se pridržava svega što je potpisala, jer je to uslov za nastavak puta ka EU, dok bi Priština mogla da manevriše i dalje i da izbegava svoje obaveze.