Imajući u vidu uspehe Bijelog dugmeta i Orkestra za svadbe i sahrane, čak i oni koji ne podnose Gorana Bregovića moraju mu priznati da je nesumnjivo (ne samo) naš najuspešniji muzičar i kompozitor. Makar u komercijalnom smislu…
Za poštovaoce lika i dela najvećeg „jugoslovenskog plagijatora“, Bregović je najveći kompozitor koga smo ikada imali. Međutim, najnoviji trend u svetskoj diplomatiji pokazao je da je Brega, pod stare dane, postao i bard spoljnopolitičke teorije, takoreći — Kisindžer iz našeg sokaka. Ako su se svetske krize donedavno rešavale javnom i tajnom diplomatijom, od pre nekoliko meseci uveden je jedan bregovićevski princip — svadbe i sahrane.
Peta svadba 5. oktobra
Pa smo imali nekoliko svadbi i sahrana koje su postale, u najmanju ruku, geopolitičke atrakcije, ali i problemi. Svadbi austrijske šefice diplomatije Karin Knajsl prisustvovao je ruski predsednik Vladimir Putin, što je izazvalo bes zapadnih medija i političara.
Na petoj po redu svadbi bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera očekivan je veliki broj zvanica iz svetskog političkog džet-seta. Još se ne zna da li će Putin prisustvovati veselju, ali se zna da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić biti počasni gost svadbe koja će se održati istorijskog 5. oktobra.
Sredinom maja, naizgled je došlo do razlaza između najvećih saveznika SAD i Velike Britanije, pošto kraljica Elizabeta na venčanje princa Harija nije pozvala aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa, ali jeste njegovog prethodnika Baraka Obamu.
Kad je reč o sahranama, pokojni američki senator Džon Mekejn u političkoj oporuci je zabranio da njegovom sprovodu prisustvuje Tramp, ali je tražio da mu govore održe demokrata Obama i republikanac Džordž Buš Mlađi.
O pokojniku — sve na spisku
Njegova smrt izazvala je brojne polemike u regionu o njegovom liku i delu na temu da li je bio zločinac ili „prijatelj“ i humanista, a nešto slično, što već spada u eks-ju politički folklor suprotan onoj narodnoj „o pokojniku sve najlepše“, desilo se u Predsedništvu BiH zbog telegrama saučešća povodom smrti bivšeg generalnog sekretara UN Kofija Anana.
Politički analitičar i stručnjak za odnose sa javnošću Cvijetin Milivojević kaže za Sputnjik da svadbe i sahrane nisu novi geopolitički trend, ali da se stiče takav utisak jer su danas kanali komunikacija umreženi toliko „da neke stvari prosto ne možete da ne vidite“.
Milivojević podseća da je u istoriji bilo mnogo sahrana i svadbi na kojima su se mogli videti „politički zanimljivi svatovi i učesnici sprovoda“ i kao primer navodi Titovu sahranu koja se smatra jednom od najvećih u drugoj polovini 20. veka. Kad je reč o politički značajnim svadbama, podseća na venčanje princa Renijea iz Monaka sa američkom glumicom Grejs Keli.
„Prosto, još odavno postoji i potreba, da i ako niste prvobitno pozvani, da se ugurate u spisak zvanica, bilo da je reč o svadbi ili sahrani na kojoj se očekuje pun publicitet i od koje se očekuju i razgovori u kuloarima u četiri oka. Ti povodi, takva vrsta pi-ar događaja u pravom smislu reči su izuzetna šansa da do takvih kontakata dođe“, kaže Milivojević.
Važna svadba i nebitna Angela
Iako je Putinovo prisustvo na svadbi austrijske ministarke bilo idealno za „razgovore u četiri oka“, naš sagovornik smatra da je do velike galame u zapadnim medijima došlo, između ostalog, i zbog toga što je Austrija jedna od retkih zemalja EU koja u punom smislu reči ne primenjuje sankcije prema Rusiji.
Tu ima i jedna stvar koja je uzročno-posledična, a to je da je i danas u centru Beča spomenik crvenoarmejcima, što pokazuje da postoji jedan deo takozvane tajne diplomatije koja traje 70 godina.
Ima i detalj koji je, prema Milivojeviću, poruka dnevno-političke prirode. Putin je tog dana išao u Nemačku da se susretne sa Angelom Merkel, koja, takođe iz svojih pragmatičnih razloga, predstavlja zemlju koja krši sankcije EU prema Rusiji zbog toga što je neophodan ruski gas, podseća naš sagovornik.
„Istovremeno, on je pokazao da mu Merkelova nije toliko bitna i da, zapravo, ide na neko proputovanje gde prvo ide na jedan događaj iz zadovoljstva i gde će na neki način da pokaže simpatije prema politici Austrije, a onda da odradi domaći zadatak koji se zove ’predsednik Rusije se viđa sa nemačkom kancelarkom da bi razgovarali o čistom biznisu‘, u ovom trenutku verovatno o transportu gasa“, kaže Milivojević.
Svetlosti reflektora — i na grobu
Kad je reč o izostanku poziva za Trampa na svadbu britanskog princa Harija, Milivojević ističe da je protokol britanskog dvora malo drugačiji i da se ne može smatrati čisto političkim protokolom, jer „postoje neke stvari koje su tradicionalne i nisu u dosluhu sa modernim vremenima“.
Reč je o dešavanju koje je sa stanovišta kraljice Elizabete privatan događaj na koji aktuelni američki predsednik nije bio ponjegozvan, ali se ona vrlo brzo srela sa Trampom na jednom bitnom zvaničnom događaju u Velikoj Britaniji, podseća on.
Kad je reč o Mekejnovoj oporuci, Milivojević smatra da je njegovo pravo da odluči ko će mu se pojaviti na sahrani i ko će mu držati govore. Sagovornik Sputnjika smatra da je Mekejn kao jedna vrsta javne ličnosti koja je stalno živela pod svetlošću reflektora i posle smrti nastavio svoju političku priču, uz postizanje apsolutnog publiciteta.
Sa stanovišta pi-ara, svadbe i sahrane su idealni organizovani događaji, zaključuje Milivojević, uz napomenu da je Bregović imenom svog poslednjeg benda pokazao da nije samo muzički avangardista.
