Istraživanje pod nazivom „Evropska orijentacija građana Srbije“, u kome je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, rađeno je prema standardu Evrobarometra.
Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, veoma visoka, prenosi Tanjug.
Od ukupnog broja ispitanika, njih 68 odsto smatra da bi reforme, neophodne za ulazak naše zemlje u EU, trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.
Kad je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. godine do danas, 24 odsto ispitanika je prepoznalo da je EU najveći donator našoj zemlji u poslednjih 16 godina, na drugom mestu se po percepciji građana nalazi Rusija sa 21 odsto, na trećem Kina sa 17 i na četvrtom Japan sa 12 odsto.
U odnosu na rezultate istraživanja od pre godinu i po dana, iz decembra 2016, broj onih koji kao najvećeg davaoca pomoći Srbiji vide EU porastao je za tri odsto, dok je broj onih koji su mislili da je reč o Rusiji — smanjen za četiri odsto.
Zvanični podaci govore da u periodu od 2000. do kraja 2016. godine Evropska unija i njene države članice sa 4,31 milijardi evra realizovanih bespovratnih sredstava predstavljaju najveće donatore, čime su značajno doprineli razvoju Srbije — pojedinačno gledano Evropska komisija je donirala 2,96 milijardi evra, Nemačka 368,21 milion evra, Švedska 232,11 miliona evra i Italija 187,72 miliona evra.
Sve pozitivne asocijacije na Evropsku uniju imaju trend rasta. Na primer, građani pojam EU povezuju sa boljim životom, višim standardom, blagostanjem, putovanjima i to njih 21 odsto, dok je u junu 2017. godine to činilo 10 odsto ispitanika.
Najveći procenat građana, njih 58 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se na taj način dođe do održivih rešenja.
Borbu protiv korupcije (22 odsto), reformu zdravstvenog sistema (16 odsto) i reformu pravosuđa (12 odsto) građani prepoznaju kao najznačajnije i kao one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život.
Sledeće po važnosti su im reforme u oblasti poljoprivrede (10 odsto), zatim obrazovanja (9 odsto), bolje zaštite ljudskih prava (8 odsto) i zaštite životne sredine (5 odsto).
Za najveći broj građana, njih 18 odsto, članstvo u EU predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, više mogućnosti za zapošljavanje (16 odsto), mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (15 odsto), kao i mogućnost da se uredi stanje u našoj državi (11 odsto).
