U razgovoru za „Dnevni avaz“ ističe da su priče o promenama granica Kosova i Srbije veoma, veoma opasne, prenosi „Kossev“.
„One su i sulude“, tvrdi između ostalog i prenosi i da je s nekima od vodećih evropskih političara razgovarao o ovoj temi.
Prva promena
„Rekao sam im — dobro, recimo da svi znaju gde se povlači ta prva promena. Znate li gde ćete stati? I znate li šta se time, u stvari, dobija? Svaka promena granica na Balkanu neizbežno vodi u rat. I ne samo na Balkanu. Eto, menjaće se granice Kosova i Srbije. A šta je s Vojvodinom? Mislite li da će Albanci u Makedoniji i Crnoj Gori biti mirni? Šta ćemo sa Sandžakom? I, na kraju, šta ćemo s BiH? Hoćete li da usred Evrope imate muslimansku državicu, okruženu neprijateljima i s rastućim radikalizmom u njoj? Zapanjujuće je koliko se neozbiljnih i nesposobnih ljudi bavi ozbiljnim i opasnim pitanjima“, ističe Ešdaun.
Navodi da nema dovoljno oštrih reči da upozori da je igranje s granicama opasno.
„Potrošili smo hiljadu godina natapajući evropsko tlo krvlju zbog granica. I onda smo shvatili da je jedino održivo rešenje učiniti granice nebitnim. I imamo najduži period mira u istoriji Evrope. Ako počnete prekrajati granice, nezaustavljivo idete u krvoproliće! Jedan od temeljnih principa Evrope, jeste da ne stvaramo monoetničke prostore. Čvrsto se držimo principa, da su države sastavljene od multietničkih područja. Zato Severnu Irsku nismo podelili na protestantske i katoličke delove, jer bismo time dobili dugotrajni rat. Belgiju nismo podelili na valonski, flamanski i nemački deo, jer bi time ta država utonula u krvoproliće… Zašto bismo to, onda, radili na Balkanu“, pita se Ešdaun.
Upozorava da ljudi olako zaboravljaju lekcije iz istorije. Podseća i da je jedan tim pregovarača o BiH, predvođen Sajrusom Vensom i Dejvidom Ovenom, pokušao da stvori etnički kompaktne teritorije i time reši ratnu situaciju.
Totalna katastrofa
„Sve se završilo kao totalna katastrofa. Zašto se ljudi sada vraćaju na isti scenario? Kako je moguće da su zaboravljene lekcije koje su nedavno naučene“, zapitao se ponovo Ešdaun.
On ističe i da „kad god neke neznalice daleko od mesta o kome se radi, zavaljene u foteljama i sa mapama u rukama, prekrajaju države, to uvek i neizbežno dovodi do velikih krvoprolića“.
