Da li bi naša planeta preživela taj udar? Da li bi se Mesec raspao delovanjem Zemljine gravitacije?
Odgovore na ta pitanja pokušala je da dâ ekipa koja stoji iza popularne naučne fejsbuk stranice „What if“ (Šta ako).
Mesec poprilično utiče na život na Zemlji svojim delovanjem na plimu i oseku, ali i na klimu naše planete. Mogli bismo da kažemo da život na Zemlji čini ugodnijim, ali da li bi mogao da ga uništi? Ne jednim udarcem. Kad bi Mesec iz nekog razloga počeo da pada na Zemlju došao bi do nečeg što se zove Ročeova granica.
To je tačka na kojoj su gravitacione sile koje drže satelit slabije od plimnih sila koje taj satelit pokušavaju da rastrgnu. Laički rečeno, kad bi se Mesec približio Zemlji na manje od 18.500 kilometara plimne sile bi ga rastrgle, a njegovi bi se komadići skupili u veličanstven prsten iznad ekvatora, sličan onom koji ima Saturn.
Takva situacija ne bi dugo potrajala, već bi nakon nekog vremena ti komadi počeli da padaju na Zemlju, poput kiše asteroida, što bi moglo da dovede do uništenja čitavih gradova.
Međutim, naši bi problemi počeli puno pre toga. Kad bi Mesec počeo da se približava Zemlji, njegov bi uticaj na plimu bio puno veći. Do vremena kad bi dosegao Ročeovu granicu plime bi bile visoke i do 7.600 metara. Naša planeta bi bila uništena brojnim cunamijima koji bi se događali desetak puta dnevno, prenosi „Info.ks.net“.
Tako veliki talasi bi otkrivali dno okeana i uništavali sav život u njemu. S druge strane, ovo bi moglo da bude rešenje za globalno zagrevanje. Kako bi nam se Mesec približavao, tako bi se Zemljina rotacija ubrzavala. Dani bi postajali sve kraći i kraći, a temperatura bi se na globalnom nivou smanjivala. Ako nas ne bi uništila kiša od stotine hiljada asteroida, ne bismo imali zbog da se brinemo.
