„Moj je predlog, a nadam se da će Vojska Srbije to prihvatiti, da ovi avioni dobiju naziv po imenima junaka iz perioda NATO agresije, a to su Veličković, Đurić, Radosavljević, Pavlović…Svi oni ljudi koji su dali svoje živote“, rekao je Vučić u utorak posle prijema dva aviona tipa MiG 29 na Batajničkom aerodromu.
Ljubiša Veličković, general-pukovnik Vojske Jugoslavije, pomoćnik načelnika Štaba Vrhovne komande Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazdušne odbrane, poginuo je 1. juna 1999. godine, u trenutku dok je obilazio jedinice na prvoj liniji odbrane tokom agresije NATO-a na SRJ.
Obavljao je sve letačke i najodgovornije komandne dužnosti u RV i PVO JNA i VJ, prenosi Tanjug.
Sahranjen je 3. juna 1999. godine na groblju u svom rodnom selu.
Veličković je ostvario briljantnu vojničku karijeru, u toku koje je više puta odlikovan visokim vojnim odlikovanjima i dva puta vanredno unapređen u viši čin.
Nosilac je, (za svakog pilota najdražeg priznanja), Zlatnog letačkog znaka i zvanja instruktor letenja.
Potpukovnik Života Đurić, pilot i komandant 241. lovačko-bombarderske eskadrile RV VJ, poginuo je 25. marta 1999. godine.
Školovao se u selu Davidovac i Paraćinu. Pohađao je vazduhoplovnu gimnaziju u Mostaru, a pohađao je i vazduhoplovne akademije u Zadru i Podgorici. Svoju karijeru započeo je na aerodromu Petrovac kod Skoplja.
Od 1992. godine stacioniran je na aerodromu Lađevci, gde postaje komandant 241. lovačko-bombarderske eskadrile.
Iza sebe je ostavio suprugu, sina i ćerku. Komandant Đurić nije želeo živ albanskim teroristima u ruke, već se zajedno sa avionom obrušio na neprijatelja.
Pilot Vojske Jugoslavije major Zoran Radosavljević poginuo je 26. marta 1999. godine, trećeg dana bombardovanja.
Iako je prvobitno saopšteno da je oboren kod Loznice, njegovo telo i olupina aviona nađeni su nadomak Bijeljine.
Radosavljević je smatran za jednog od najperspektivnijih oficira VJ, koji je trebalo ubrzo i da doktorira. Potiče iz vojničke porodice, otac mu je bio oficir JNA.
Dan pre pogibije odnela mu je, kaže majka, poslednji doručak u njegov stan na Novom Beogradu, gde je živeo sa devojkom, i molila ga da ne leti.
„Šta je čovek ako izgubi svoju otadžbinu? Mi piloti moramo da preuzmemo prvi udar na sebe i tako spasemo bar neko dete u ovoj zemlji“, rekao je tada major Radosavljević.
Pukovnik Milenko Pavlović, komandant 204. lovačkog puka.
Poginuo je 4. maja iznad Valjeva u borbi sa NATO lovcima.
NATO agresija zatekla ga je na dužnosti komandanta 204. lovačkog puka.
Tog 4. maja 1999. godine, Pavlović je izvukao mlađeg kolegu pilota iz kokpita MiG-a-29, koji se spremao da poleti sa aerodroma Batajnica.
„Majku vam dečiju, nećete vi da ginete, ja ću!“, urlao je Pavlović, dok je izvlačio kolegu iz kabine, da bi potom u poluispravnom avionu krenuo ka Valjevu, rodnom kraju, u susret desetinama NATO lovaca i bombardera, podseća „Telegraf“.
Dvanaest minuta kasnije, njegove kolege u operativnom centru čule su samo: „Imaju me!“. Njegov avion nestao je sa radara, a delovi aviona MiG-29 kojim je pilotirao, pali su na zemlju u blizini sela Petnica.
Pavlović se nije katapultirao. Šanse da preživi ovaj neravnopravan sukob nisu postojale. Odmah po samom poletanju, otkazao mu je generator naizmenične struje, čime je praktično ostao „slep“, jer mu nije radio radar.
