U Crnoj Gori antisrpstvo je dobilo svoju društvenu funkciju: u teško vreme ekonomske transformacije, u kojem se država ne snalazi baš najbolje, potrebno je skrenuti pažnju i naći krivca gde će se ta politička mobilizacija ostvariti, a Srbi su odabrani kao zgodan krivac koji podriva državu Crnu Goru, ocenjuje sociolog Ilija Malović.
Prema poslednjem popisu u Crnoj Gori skoro 30 odsto ljudi izjasnilo se kao Srbi, ali njih nema u organima državne uprave — tek negde oko pet odsto njih radi za državu, a kako kaže Malović u emisiji „Svet sa Sputnjikom“, to nije kraj njihovih problema: najveći je fenomen koji on naziva „prelamanje u mozak“, odnosno stvaranje novog identiteta na osnovama koje su do sada bile nepoznate.
„Crnogorski identitet je formiran na slovenskoj solidarnosti, učešću Crne Gore u reformi srpskog jezika 19. veka, u oslobodilačkim ratovima, na svesti o savezu Srbije i Crne Gore. Danas se formira jedan novi identitet zasnovan na istorijskom revizionizmu koji negira istorijske veze sa sa Srbijom“, ističe Malović, napominjući da vodeću ulogu u tome igraju „konvertiti“.
Svaka država, objašnjava naš sagovornik, želi da ugradi neko novo istorijsku sećanje, ali Crna Gora je otišla verovatno najdalje gradeći ga od nule.
„Novi crnogorski identitet više se oslanja na konvertite, ljude koji su nekad bili Srbi i pravoslavni, a sada su se promenili, nego što se oslanja na ljude koji su izašli iz indipendističkog pokreta devedesetih. Većina ljudi koji sada vladaju u Crnoj Gori, a koji šire neistine, falsifikate i laži i na tome grade novi identitet su u stvari ljudi koji su promenili svoje lično mišljenje makar dva-tri puta u poslednjih 30 godina“, primećuje Ilija Malović.
Prema njegovom mišljenju, istorijski revizionizam je glavna stvar kada se govori o položaju Srba u Crnoj Gori.
„Jedna grupa u Crnoj Gori dobila je državu na poklon da se njom igra i oni nisu mogli da sanjaju da će se to desiti. Čovek koji se oseća kao Crnogorac, mora svaki dan da proverava novine i televiziju, da razume šta taj dan znači biti Crnogorac: neko novo slovo, neke nove istorijske činjenice, novi jezik, novi prijatelji, novi istorijski savezi. Malo je sramota da se Njegoš prevodi na novocrnogorski i da se pišu knjige gde se Petrovići proglašavaju infantilnim vladarima“, objašnjava Ilija Malović.
Prema Srbima po receptu baltičkih zemalja
Član Odbora Skupštine Srbije za dijasporu Aleksandar Čotrić slaže se da položaj Srba u čitavom regionu nije zadovoljavajući.
„Mi kao matična zemlja i kao institucije Srbije smo zabrinuti zbog takvog statusa gotovo dva miliona Srba koji su izvan granica današnje Srbije. Položaj se razlikuje od države do države, ali generalno ono što karakteriše taj položaj jeste da se praktično iz godine u godinu smanjuje broj Srba, da se njihov položaj pogoršava u svim segmentima, bilo da je reč o pravnom statusu, faktičkom položaju, osećaju sigurnosti, imovinskim pravima, mogućnosti zapošljavanja i čitavom korpusu manjinskih prava“, upozorava Čotrić.
On smatra da se radi po receptu baltičkih zemalja, u kojima je takav odnos prema ruskim zajednicama.
„Rusi su praktično u statusu izbrisanih, nemaju pravo na upotrebu ruskog jezika, diskriminisani su po mnogim drugim pitanjima", konstatuje poslanik.
Alarmantan položaj Srba u Hrvatskoj ilustruje i istraživanje Fakulteta političkih nauka u Zagrebu, čiji su rezultati predočeni na stručnom skupu u tom gradu u organizaciji Srba u Hrvatskoj. Kako objašnjava Čotrić, radili su uporednu analizu kakve su šanse da posao dobije čovek koji se zove Slobodan Jovanović, odnosno Ivica Horvat.
„Dakle, oni su se predstavljali pod tim imenima i onda zvali i slali dokumentacije da konkurišu za posao. Ne treba da vam pričam kakav je odnos bio prema čoveku koji ima očigledno srpsko ime i prezime. Mnogi Srbi su rekli da imaju zapravo jedan dvojni identitet, onaj u okviru kuće i porodice, i sasvim drugačiji kada pređu kućni prag“, kaže član skupštinskog Odbora za dijasporu.
On navodi i primer svoje rođake Srpkinje koja je rođena i živi u Zagrebu, a koja je morala da pređe u rimokatoličanstvo.
„Rekla mi je da su na nju vršeni strašni pritisci, da je rimokatolički sveštenik dolazio gotovo svakog dana i govorio joj da će imati mnogo problema ako ostane pravoslavna, da neće moći da dobije posao, da neće moći nikome da kumuje i predložio joj je da se pokatoliči. Ona je na to, nažalost, pristala, a mnogo je takvih slučajeva“, opisuje Čotrić situaciju.
Podseća i na probleme u vezi sa upotrebom ćirilice u Vukovaru, kao i na inicijativu u Saboru da se srpskim poslanicima onemogući glasanje o suštinski važnim pitanjima.
Prema rečima dr Gojka Malovića, koji prati prava Srba u Hrvatskoj i BiH, u Republici Srpskoj ima oko 980.000 stanovnika, u Federaciji ima oko milion i pet stotina hiljada stanovnika, ali Srba u Federaciji Bosne i Hercegovine ima između 50 do 60 hiljada.
„Od predratnih 500.000, ostalo ih je svega 50.000, a stvorena je nekakva fama da je na teritoriji današnje Republike Srpske izvršeno etničko čišćenje. Republika Srpska je više multietnička, a broj Hrvata i Bošnjaka na njenoj teritoriji veći, nego što je broj Srba na teritoriji Federacije“, primećuje Aleksandar Čotrić.
Što se tiče Hrvatske, kaže dr Malović, ta zemlja ima jako dobru pravnu regulativu kad je reč o manjinskim pravima, ali „jedno je pravna regulativa, a drugo je život u praksi“.
Srbi su u Hrvatskoj, napominje Gojko Malović, nekad bili konstitutivni narod, a danas se smatra da ih ima između tri i četiri odsto. Čotrić precizira da je pre stotinak godina Srba u Hrvatskoj bilo 1.200.000, a danas ih je ispod 200.000, a taj negativni trend se nastavlja i samo je pitanje godine kada Srba na prostoru Hrvatske više neće biti.
