Lideri pet zemalja — Rusije, Azerbejdžana, Irana, Kazahstana i Turkmenistana — potpisali su u nedelju Konvenciju o pravnom statusu Kaspijskog mora, na kojoj je rađeno više od 20 godina. Turkmenistan na osnovu te konvencije računa na diversifikaciju svog izvoza gasa, rešavanjem problema izvođenja turkmenistanskog prirodnog gasa na spoljno tržište, na primer, u evropske zemlje. Ašhabad veruje da će Konvencija omogućiti izgradnju Transkaspijski gasovod po dnu Kaspijskog mora do Azerbejdžana i njegovo priključivanje na Transanadolski gasovod (TANAP).
Taj gasovod podrazumeva isporučivanje gasa iz Azerbejdžana preko Gruzije i turske ka grčkoj granici, gde bi se nastavio na Transjadranski gasovod (TAP) u Južnu Evropu.
Osnovni potrošač turkmenistanskog gasa sada je Kina. Turkmenistan po zalihama prirodnog gasa ulazi u prvu četvorku, zajedno s Rusijom, Iranom i Katarom.
„Kina je sada relativno diversifikovala svoj uvoz prirodnog gasa. Recimo, ako Turkmenistan ne bude mogao da obezbedi stabilnost isporuka gasa u Kinu, Kina bi mogla da ga uvozi iz Rusije. Rusija bi samim tim mogla da postane glavni isporučilac gasa za Kinu“, rekao je He Šaolin.
On je dodao da je Kina zemlja koja ima veliku potrebu za prirodnim gasom i da Peking strahuje za stabilnost isporuka.
Ekspert je dodao da je Kina ranije najviše uvozila prirodni gas iz Australije, ali da nije imala pravo na utvrđivanje fiksne cene, zbog čega je Australija mogla da povećava cenu po sopstvenom nahođenju.
Šaolin je dodao da u sadašnjim uslovima Kina ne može bez Rusije, kao ni Rusija bez Kine.
Krajem maja 2014. godine ruski Gasprom i kineski CNPC potpisali su sporazum o isporukama ruskog gasa Kini istočnom maršrutom. Sporazum je zaključen na rok od 30 godina i podrazumeva isporučivanje ruskog gasa Kini u obimu od 38 milijardi kubnih metara godišnje magistralnim gasovodom „Snaga Sibira“. Ukupna dužina gasovoda biće 4.000 kilometara.
