Jačanje ekonomskih sankcija protiv Rusije može se tumačiti kao objava ekonomskog rata, zbog čega je i neophodno reagovati svim metodama — i ekonomskim i političkim, izjavio je ruski premijer Dmitrij Medvedev.
On je naveo i da se slične protekcionističke mere koriste i protiv Kine, zbog čega je zadatak Moskve i Pekinga da se tim merama suprotstave.
Ildus Jarulin, profesor na moskovskom Tihookeanskom državnom univerzitetu, kaže za Sputnjik da će američke sankcije nesumnjivo naneti štetu Rusiji.
„Sada će za američkim sankcijama gotovo sigurno uslediti i novi paket evropskih mera protiv Rusije. Vodi se tihi, neobjavljeni rat i ove sankcije su jedan od pokušaja da se Rusija primora da preduzme korake na koje je navodi Zapad“, rekao je Jarulin.
Jurij Počta, profesor na ruskom Univerzitetu prijateljstva naroda, kaže da se sankcije protiv Rusije primenjuju već nekoliko godina i da su ove ekonomske mere gest koji pokazuje da je Rusiju nemoguće kazniti drugim sredstvima za vođenje politike koja ne odgovara Zapadu.
„Vašington želi da istisne Rusiju iz zone dolara i to je opasno. I zato je važno ono na čemu smo već nekoliko godina unazad radili — pokušavali da pređemo na međusobna plaćanja sa drugim državama posredstvom neke druge valute“.
Počta kao ilustraciju navodi i primer bombardovanja SRJ:
„Da smo mi Jugoslavija čija se politika 1999. godine takođe nije dopadala Zapadu, pa su je jednostavno napali, bombardovali tri meseca, bilo bi drugačije. Ali Rusiju ne smeju da napadnu, nas ne smeju da bombarduju, mi imamo nuklearno oružje, atomsku trijadu, raketni štit. Zato nam dozirano, sukcesivno objavljuju informacioni, psihološki, ekonomski rat. I to je ozbiljno.
Jarulin ističe da sankcije SAD nisu fatalna opasnost, ali mogu da uspore brojne ekonomske procese i da se sve odrazi na socijalnu sferu ruske ekonomije.
Posebno će se sve osetiti ukoliko Amerikanci primene drugi deo ovog paketa sankcija, koji se tiče finansijskog aspekta. Rusija je za ovo spremna, Vlada je već povukla sredstva koja su bila uložena u američke državne obveznice. Osim toga, već dosta dugo se vode pregovori o uvođenju nove, odnosno primeni neke druge valute umesto dolara za međusobna plaćanja. Zato mislim da sankcije neće odmah oštro udariti na rusko ekonomsko-finansijski sektor, ali će ipak država biti gurnuta u prilično nepovoljne uslove, ukoliko se sve ove sankcije zaista u potpunosti budu primenjivale.
Sa druge strane se, navodi Jarulin, može reći da sankcije već pokazuju svoj efekat, jer su investitori na finansijskim tržištima momentalno odreagovali.
„Vidimo da padaju vrednosti akcija velikih ruskih banaka, biće veoma teško dobiti kredite. Vodi se tihi, neobjavljeni rat i ove sankcije su jedna od mera pokušaja da se Rusija primora da preduzme korake na koje je navodi Zapad.
Jarulin smatra i da je sada pitanje kako i koliko oštro će na američke mere reagovati Rusija.
„Premijer Medvedev je izjavio kako je Moskva spremna da uvede dodatne sankcije. U ovom sukobu će rezultat, kao i u svakom konfliktu, biti loš za obe strane. Male su šanse da će iz ovakve situacije iko izaći kao pobednik. Na prvom mestu, razmena mera će udariti na ekonomiju. Ali ovde nije na prvom mestu ekonomija, već unutrašnja politička borba koja se vodi u SAD. Rusofobija je toliko uzela maha u Americi, da oni sad koriste ovaj talas kako bi se utrkivali ko će nešto više reći na ovu temu ili uraditi povodom sankcija protiv Rusije. Sada je važno biti glasan i ne znači da će sve pretnje biti i realizovane. Poenta je u tome da će uskoro biti održani izbori za Kongres, a ankete pokazuju da republikanci nemaju mnogo razloga za radovanje. Tek su za neki mali procenat za sada ispred demokrata. Ova unutrašnja borba za mesta u Kongresu odraziće se i na korake koje SAD sprovode u spoljnoj politici.“
