Protesti u Rumuniji, koji su kulminirali sukobom sa policijom u kome je povređeno 400 ljudi, traju od dolaska Socijaldemokrata na vlast i formiranja levičarske Vlade — više od 550 dana. Nije tajna da su u demonstracijama koje su završene razbijenim glavama učestvovale hiljade Rumuna koji žive u inostranstvu, a koji su nezadovoljni radom Vlade u matici.
Istoričar Saša Adamović kaže da su oni koji stoje iza protesta od samog početaka očigledno našli originalan način da ne dozvole levičarima da sprovedu ono što su obećali u predizbornoj kampanji. Procenjuje se da u Evropskoj uniji trenutno živi nekoliko miliona Rumuna, koji su zemlju napustili upravo zbog ulaska u nju, a ko ih je ovako organizovao, najbolje se vidi kroz globalističke medije u toj zemlji, kaže Adamović.
„Odmah je jasno, kada je tako nešto u pitanju, da nacionalna politika u skladu sa državnim interesima, koju je nameravala da vodi socijaldemokratska Vlada, mora da bude dezavuisana. Tu su i zapadne nevladine organizacije globalističkog usmerenja, spominje se „Fridom haus“, mnogi tu osećaju i miris sumpora koji se vuče iza Džodža Soroša, čije su organizacije tokom proteklih godina stekle značajan uticaj u toj zemlji“, kaže on.
Dodaje da je Rumunija već neko vreme u ozbiljnoj političkoj krizi, nekoliko puta je morala da promeni predsednika Vlade, koji je i sada na neprekidnom udaru kritike prozapadno orijentisanog predsednika Klausa Joanisa, koji, naravno, daje podršku demonstrantima. U osnovi ove gužve zapravo je važan geopolitički položaj Rumunije kao članice Evropske unije i NATO-a, objašnjava sagovornik Sputnjika.
„U Rumuniji je razmeštena i američka strateška protivvazdušna odbrana, što toj zemlji daje važan geopolitički značaj. Upravo je zato globalistima važno da na sve moguće načine obore aktuelnu Vladu, koja je, inače, prilično ubedljivo pobedila na izborima. Uz pomoć demonstracija, globalisti nameravaju da iznude vanredne parlamentarne izbore i na taj način promene vlast u Rumuniji“, kaže Adamović.
On dodaje da su ovi događaji za Srbiju sjajan primer iz komšiluka o tome da ulazak u EU ne rešava probleme. Naprotiv, mnoge države su ih uvećale pridruživanjem evropskoj porodici. Pored Rumunije, navodi primer Bugarske, Hrvatske, ali i pribaltičkih republika, Poljske. Sve su to članice EU koje su izgubile milione svojih građana, otišli su u druge, razvijenije zemlje, između ostalog i zbog korupcije, koja je, navodno, glavni motiv protesta u Rumuniji, podseća Adamović.
„Kada je u pitanju naš odnos prema događajima u Rumuniji, možemo da vidimo koliko je zapravo teško kada ste deo te organizacije ili entiteta da definišete sopstveni nacionalni i državni interes. Imali smo svojevremeno slučaj Austrije, kada je prvi put dobila Vladu u kojoj je participirala Slobodarska stranka, kada je EU svojoj članici čak uvela sankcije, a isto to namerava da uradi Mađarskoj ili Poljskoj, zato što ne žele da pristanu na baš svaki briselski diktat, koji ide na direktnu štetu nacionalnih interesa“, podseća naš sagovornik.
Hiljade demonstranata okupilo se i danas na protestu ispred zgrade Vlade, mahali su nacionalnim, ali i španskim, italijanskim i zastavama EU. „Bez straha! Rumuni će se dići“, vikali su, dok je policija zatvarala okolne ulice.
