Potpredsednik Srpske Ramiz Salkić iz Stranke demokratske akcije pokrenuo je inicijativu o promeni naziva Republike Srpske, pa se zbog predstojećih opštih izbora u Bosni i Hercegovini nameće pitanje zašto takva inicijativa dolazi u ovom momentu?!
Neće zajedno u Jugoslaviji, ali hoće u BiH
Krije li se iza svega nešto veće i šta bi to moglo biti? Koje i kakve opasnosti to nosi sa sobom i koliko takva inicijativa ima veze sa kampanjom pred opšte izbore u BiH? U krajnjoj liniji, pošto ovakve inicijative za promenu imena Srpske nisu novost i dolazile su i ranije, koje ime bi odgovaralo Bošnjacima?
Politikolog iz Beograda Aleksandar Pavić, koji poznaje prilike u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, kaže za Sputnjik da je „Salkić član udruženog zločinačkog poduhvata koji se zove SDA i koji je odgovoran za izbijanje rata u Bosni i Hercegovini“.
„Osnivač stranke Alija Izetbegović odbio je dva mirovna plana koji bi sprečili rat u Bosni i Hercegovini i oni su isključivi krivci za krvoproliće, jer žele da kontrolišu celu državu. Nije im bila dobra Jugoslavija da žive zajedno sa Srbima i Hrvatima i drugim narodima, ali zato žele da nateraju Srbe i Hrvate da žive u BiH koju oni kontrolišu“, jasan je Pavić.
Taj analitičar podvlači da je u tome čitava pozadina Salkićeve inicijative, koji je, kako kaže, vojnik Alije Izetbegovića.
„On je jedan mudžahedin u kravati i odelu, ali kravata i odelo ne treba da zavaravaju. Njegova jedina svrha u političkom životu je da nema Republike Srpske i po mogućstvu da nema Srba, a zatim ni Hrvata u Bosni i Hercegovini. On je član ekstremističke organizacije koja bi u normalnoj državi trebalo da bude zabranjena“, kategoričan je Pavić.
Inicijativa za rađanje novih problema
Profesor iz Banjaluke Miloš Šolaja podseća za Sputnjik da je predsednik SDA Bakir Izetbegović već jednom predlagao ovakvu inicijativu i da je sâm odustao od takvog predloga.
„To nije realno, jer je Republika Srpska kategorija iz Dejtonskog mirovnog sporazuma i ukoliko bi bilo promenjeno ime, onda bi nestala i suština. Ne verujem da je to moguće, jer da se ime nekome nije sviđalo, ne bi ga prihvatili“, napominje Šolaja.
Činjenica je, dodaje dalje taj profesor, da BiH ide u izbore i da se traže svi mogući načini da se što više mobiliše svoje izborno telo, a da se opet sa druge strane naoštri i protivničko, pa otuda ta Salkićeva inicijativa.
Ta inicijativa će, veruje Šolaja, u tom smislu biti kratkog daha, ali podseća da ipak posle izbora i ostanu neki od tih planova. I to onda počne da stvara problem u realnom političkom životu, ma koliko to u ovom trenutku bilo isključivo izborno orijentisano. Može da se uključi Ustavni sud koji se, kako kaže naš sagovornik, pokazao kao izvor nestabilnosti pristrasnošću stranih sudija.
„Ustavni sud je u nekoliko navrata uticao na nestabilnost u BiH, naročito kroz nezadovoljstvo Republike Srpske. To je bilo u slučaju odlučivanja o grbu i himni, zatim nije uspeo pokušaj promene zastave, ali je zato Ustavni sud naglašeno bio prisutan kad je donosio odluke o zabrani referenduma o eventualnoj nezavisnosti Republike Srpske i još više kad je proaktivno uticao da se zabrani obeležavanje Republike Srpske na dan kad je proglašen Ustav 9. januara“, navodi Šolaja.
Da je Salkićeva inicijativa za promenu imena Republike Srpske u službi predizborne kampanje, saglasan je i Aleksandar Pavić, ali on dodaje i da bi član SDA to pričao i bez kampanje jer, kako kaže, SDA nikad neće biti zadovoljan Dejtonskim sporazumom pošto su, iako se mastilo na tom dokumentu nije bilo ni osušilo, krenuli da ga zajedno sa svojim spoljnim sponzorima derogiraju i uruše, jer im strašno smeta Republika Srpska.
U pozadini svega je velika mržnja
„Nema tog imena koje bi njih zadovoljilo, osim da nosi naziv Bosna i Hercegovina, kao što drugi entitet u sebi nosi naziv Bosna i Hercegovina, ali po mogućstvu da tu budu samo većinski muslimani, da tu vehabije kontrolišu sve džamije, da može Zelena transverzala da se spoji i da onda mogu da okrenu svoje vidike tamo dalje prema Zapadu i prema novom džihadu u Evropi“, tvrdi Pavić.
Na pitanje, otkuda konstantno ponavljanje ovakve inicijative, taj politikolog kaže da je to suštinski mržnja prema Srbima i prema hrišćanima.
„I oni to mogu da zaklanjaju iza svakojakih izmišljenih stvari, jer jednostavno ne mogu da prežale što ovde više nema Otomanskog carstva i što oni ne uživaju privilegije nad hrišćanima. Oni se neće smiriti dok ovde položaj hrišćana na celom prostoru ne bude kao što je recimo u današnjoj Saudijskoj Arabiji., gde je zabranjeno biti hrišćanin“, precizira Pavić.
To je pozadina svega, podvlači Pavić i kaže da sve drugo što pričaju o građanskoj demokratiji, jeste maska i laž.
„Dovoljno je videti kako Srbi žive u Federaciji Bosne i Hercegovine, da se vidi šta bi oni uradili sa Srbima da imaju vlast. Šta bi oni uradili u Republici Srpskoj sa Srbima da imaju vlast? Sve drugo je samo maska. Oni su veoma dobro preuzeli tu kvazidemokratsku i kvaziliberalnu retoriku, ali njihova dela govore drugačije. U Sarajevu praktično više nema Srba, iako je to grad u kome je živelo 150.000 Srba pre rata. A to je sad pretvoreno u neku bliskoistočnu prestonicu. I to je ceo njihov program, a dela govore sve“, ukazuje taj politikolog.
Dok je Šolaja na stanovištu da ovakve inicijative dolaze iz redova bošnjačkih političara zbog dizanja političkih tenzija, a ne zbog nekog njihovog predloga imena za Srpsku, Pavić smatra da bilo koje ime za Srpsku, da eventualno predlože Bošnjaci, to Srbi neće prihvatiti.
„Pitati Bošnjake šta bi oni hteli bilo bi suludo, osim ukoliko oni ne žele da pitaju Srbe kako bi oni želeli da se nazove Bosna i Hercegovina, a to se sigurno neće desiti. Mislim da bi oni najviše voleli da to bude neki ’Ujedinjeni evropski emirat‘ i da bi im to bilo baš po meri“, ciničan je Pavić.
