Prema radu objavljenom u časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences “, čak i ako bi se sve države sveta pridržavale Pariskog sporazuma postoji velika opasnost da će Zemlja ući u uslove koje klimatolozi nazivaju „Zemlja staklenik“.
Autori su u studiji identifikovali deset procesa koji bi mogli da imaju efekt domina i da deluju po principu povratne sprege tako da rast temperatura više neće zavisiti samo od ljudske emisije ugljen-dioksida, prenosi B 92.
U tu grupu spadaju otapanje leda, oslobađanje metanovih hidrata s dva okeana, slabljenje kopnenih i morskih odvoda ugljen-dioksida, porast aktivnosti bakterija u okeanima, odumiranje amazonskih prašuma, smanjenje snežnog pokrivača na severnoj hemisferi, nestanak arktičkog leda u letnjim mesecima, ali i smanjenje antarktičkih morskih i kopnenih ledenih ploča.
Na primer, otapanje leda iz zemlje oslobodiće velike količine metana koji je mnogo snažniji od ugljen-dioksida.
To će jačati efekat staklenika, dalji porast temperatura i dalja otapanja. Naime, naučnici predviđaju da će okeani, koji trenutno apsorbiraju i toplotu i ugljen-dioksid i deluju kao njihovi odvodi i skladišta, u jednom trenutku naglo početi da oslobađaju ugljen-dioksid.
Prema novoj studiji, to bi moglo da počne da se događa već pri temperaturama od blizu dva stepena višim od predindustrijskih. Autori predviđaju da bi temperature s vremenom mogle da se stabilizuju na globalnom proseku koji bi bio od četiri do pet stepeni viši od predindustrijskog, dok bi nivoi mora mogli da narastu za od 10 do 60 metara.
„Prelaženje praga vodilo bi prema mnogo višim prosečnim temperaturama od bilo kojih međuglacijalnih u poslednja 1,2 miliona godina. Ako se prekorači prag, dobijena putanja verovatno bi uzrokovala ozbiljne poremećaje ekosistema, društva i ekonomija. Potrebna je kolektivna ljudska akcija da se Zemljini sastavi usmere daleko od potencijalnog praga i stabilizuju. Takva akcija podrazumeva upravljanje biosferom, klimom i društvima“, upozoravaju autori.
Neki stručnjaci predviđaju da bi u svetu toplijem skoro 4 stepeni moglo da živi jedna desetina današnjeg broja stanovnika.
