I, zapravo, prema rečima De Viljea, ako je ranije Zapad bio bastion slobode, sada je, naprotiv, postao talac volje Sjedinjenih Američkih Država i potrošačkog društva.
Aleksandar Solženjicin bio je „čovek visoke kulture“, koji je ujedno oličavao i patnje svih odbačenih ljudi i bio prorok, misli o Solženjicinu Filip de Vilje koji ga je lično poznavao.
De Vilje je podsetio na govor ruskog disidenta na otkrivanju spomenika pobuni u Vandeji, u kojem je rusku revoluciju nazvao direktnim naslednikom francuske revolucije, a građanski rat na zapadu Francuske — rodonačelnikom komunističkog terora i primerom za Lenjina.
De Vilje smatra da su pre pada Berlinskog zida disidenti delovali na istoku, u Sovjetskom Savezu, a NATO je predstavljao slobodni svet. Ali sada se, prema njegovim rečima, sve radikalno promenilo.
„Sada se Rusija oslobodila svih revolucionarnih ideologija. Ona predstavlja slobodan svet. I u mnogim aspektima Zapad je ućutao i pao na nivo porobljenog sveta. Postali smo kolonija političke korektnosti na američki način“, kaže francuski političar.
„Solženjicin je živeo u vreme Jovana Pavla Drugog, koji je govorio o narodima, poreklu hrišćanstva, o porodicama. Mi živimo u vreme Franje, pape ’kampova svetaca‘, za vreme kojeg migranti u Evropi označavaju drugi dolazak Hrista“, ističe De Vilje.
De Vilje se prisetio kako mu je Solženjicin jednom prilikom rekao: „Vi u Evropi ste zamagljeni razumom. Vi ćete patiti. Propast je duboka. Vi ste bolesni. Bolesni ste od praznine. Sve vaše elite su izgubile pojam o višim vrednostima. Zapadni sistem kreće ka svom konačnom stanju duhovne istrošenosti: bezdušnom pravnom formalizmu, racionalnom humanizmu, gubitku unutrašnjeg života“. Prema rečima francuskog pisca, Solženjicin je predvideo pojavu potrošačkog društva koje prelazi u nihilizam i apsolutni individualizam.
Pritom De Vilje deli neke od simpatija Solženjicina prema Vladimiru Putinu. Prema njegovim rečima, to je vezano za napore ruskog predsednika da obnovi građanski, kulturni i duhovni život zemlje, što mu je takođe donelo priznanje ruskog naroda. Osim toga, on navodi da je i na međunarodnom planu Rusija sada u središtu policentričnog sistema zajedno sa Kinom i Indijom i suprotstavlja se jednopolarnom bloku u kojem glas Zapada nestaje pod jarmom Amerikanaca.
De Vilje ističe da je, kada se lično sreo sa Putinom, predsednik Rusije nazvao evropske sankcije Rusiji glupošću, jer one odvajaju Evropu od Rusije. A prema mišljenju francuskog političara, budućnost Evrope ne bi trebalo da se piše na američkom kontinentu. Rusija bi trebalo da bude važna karika između Kine i Evrope, citira „Figaro“ Filipa de Viljea.
