„Želimo da otvorimo granicu između Albanije i Kosova. Premijer mi je rekao da je doneta odluka. Od 1. januara počinje slobodno kretanje između Albanije i Kosova“, najavio je ministar dijaspore Albanije Pandeli Majko. Mogu li se takve izjave tumačiti kao dodatni pritisci i svojevrsne ucene međunarodne zajednice, ali i Srbije, koje sprovode Albanci?
Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu misli da je ipak posredi inicijativa koja dolazi iz Prištine i Tirane o tome da se intenziviraju veze i odnosi i tu, prema njegovom mišljenju, nema ničeg posebno novog.
Samostalna inicijativa Tirane i Prištine?
„Njihov projekat koji je i ranije postojao nazvan je ’Jedan narod, jedna zemlja, jedna budućnost‘. I u sklopu takve jedne ideje oni ostvaruju mnoge ideje uključujući i objedinjenu kontrolu na granicama, odnosno slobodan prolaz“, tumači Surlić.
Što se tiče politike EU, Surlić kaže da oni vrše pritisak na sve zemlje-članice Zapadnog Balkana da imaju slobodan protok ljudi i kapitala i svakako se protive samo etničkim slobodnim granicama. Dakle, podvlači on, ovaj prostor celokupno posmatraju kao Zapadni Balkan i smatraju da bi trebalo da celokupan Zapadni Balkan relaksira odnose koji su zategnuti usled nesporazuma iz prošlosti.
„Ponavljam, reč je o inicijativi koju pre svega vidim iz Prištine i Tirane i ta inicijativa polazi od toga da ukoliko ne uspe plan A, a to je da Kosovo ima međunarodnu predstavljenost, onda se prelazi na plan B, a to je da Kosovo preko Albanije ostvari međunarodni subjektivitet, odnosno bude predstavljeno na međunarodnoj sceni“, sugeriše Surlić za Sputnjik.
Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić je rekao da je izjava albanskog ministra Majka neozbiljna i neodgovorna i da služi samo da dodatno pogorša odnose u regionu. Nije li to i brisanje „granica“, a ne samo kao sloboda kretanja?
„Da, brisanje granica i to po etničkom ključu. Ukoliko postoji isključivo taj etnički ključ u regionu, onda zaista možemo govoriti i o mogućnosti da se proizvede i domino efekat, a to je da svi narodi mogu da spajaju granice kako njima odgovara, a ne kako su one međunarodno priznate“, smatra Surlić.
Mlak stav EU
U tom smislu, ističe naš sagovornik, ova sadašnja odluka jeste direktno usmerena protiv postizanja tog finalnog sporazuma između Beograda i Prištine i protiv ideje stabilnosti i saradnje na prostoru Zapadnog Balkana.
Na pitanje zašto i na tu i na dosta nekih ranijih izjava koje se tiču ideje Velike Albanije Evropska unija ćuti i ne reaguje, Surlić odgovara da EU to sagledava kao vrlo senzitivan prostor gde ukoliko bi direktno reagovali pogoršali bi perspektive normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
„A opet sa druge strane ne treba zaboraviti da je većinski broj članica EU priznao nezavisnost Kosova, tako da oni Kosovo sagledavaju kao nezavisnu državu i samim tim mu daju pravo da samostalno odlučuje sa kime će praviti intenzivnije odnose, odnosno veze“, konstatuje Surlić.
Istoričar Aleksandar Raković napominje da nas ništa ne može iznenaditi kad je reč o pritiscima koje možemo da očekujemo, a Albanci ništa ne rade bez miga Zapada, u ovom slučaju Sjedinjenih Država i nekih zemalja EU.
„Dakle, ništa ovde nije slučajno. Oni idu korak po korak ka tom cilju i taj cilj, barem što se Zapada tiče, biće na kraju, to su projektovane namere, fizičko razdvajanje Srbije i Crne Gore preko prostora Stare Raške kako bi onemogućili bilo kakvo ujedinjenje srpskog naroda u budućnosti“, jasan je Raković.
Albanizacija Raške?
Raković tvrdi za Sputnjik da Zapad podržava stvaranje Velike Albanije i ističe da ukoliko se ona ne desi dejure, ona će se defakto dogoditi i događa se pred našim očima. S tim u vezi je i ta izjava da će biti ukinuta granica između Albanije i takozvanog Kosova, napominje on.
„Ovo naravno nije kraj pritisaka na Srbiju, koji će biti sve žešći i žešći. Priče o podeli Kosova su notorne gluposti — niti to odgovara Srbiji, niti to odgovara Albancima, jer Albanci imaju nameru da zauzmu i prostor Novog Pazara i severno sve do mesta Kladnice. Dakle, to je 13 kilometara od Sjenice“, navodi Raković.
Dakle, to su njihove namere i ako bi Kosovo bilo podeljeno i sever Kosova bio integrisan u deo centralne Srbije, to bi prema Rakovićevom tumačenju značilo da oni gube teritorijalnu sponu sa delovima Stare Raške, koji su, kako tvrdi, već izloženi albanizaciji.
„Ukoliko neko ne veruje meni da su ti delovi Stare Raške izloženi albanizaciji neka pita Muamera Zukorlića koji je o tome govorio. Doduše, svalio je albanizaciju na Sulejmana Ugljanina“, dodaje Raković.
