Da Albanci sa Kosova i Metohije neće ispuniti svoje obaveze u pogledu osnivanja Zajednice srpskih opština (ZSO) odavno je postalo više nego očigledno, iako se bliži rok za formiranje ove organizacije.
Sada, u svojoj strategiji odugovlačenja, Priština pokušava da, umesto konkretnog poteza dogovorenog tokom briselskih pregovora, na sto stavi novu temu — energetski sporazum sa Srbijom.
Tako će, prema izjavi predsednika vlade kosovskih privremenih institucija Ramuša Haradinaja datoj prištinskom „Telegrafu“, nacrt statuta ZSO biti predstavljen u Briselu, ali će ga oceniti i vrhovni sud Kosova.
Istovremeno, Haradinaj je primetio da u pregovorima o energetskom sporazumu nema napretka. On se sada suočava, kako je rekao, sa dilemom treba li prihvatiti nacrt statuta u vreme kada oko energetskog sporazuma nema napretka ili odbaciti statut i „dati Srbiji izgovor za eventualne jednostrane akcije“.
Da se strategija albanske strane svodi na odugovlačenje, izmišljanje raznih prepreka i izbegne formiranje ZSO onako kako je dogovoreno Briselskim sporazumom, potvrđuje i predsednik Odbora za KiM srpskog parlamenta Milovan Drecun.
„Sve to je, zapravo, pokušaj da se ZSO uvede kao sredstvo za trgovinu sa Srbijom, da se Srbiji ponudi nešto zarad priznanja samoproglašene države Kosovo. I ništa više. Oni ne žele da se formira ZSO, shvatili su da ne mogu više da ucenjuju preko Zajednice, da mi ispunjavamo sve, a oni ništa, tako da neće dobiti to što misle da bi trebalo da dobiju preko postizanja energetskog sporazuma“, kaže Drecun.
Što se Beograda tiče, ZSO mora da se formira i tu je tačka, dodaje Drecun. Srbija neće dozvoliti da je privremene kosovske vlasti ucenjuju navodnim kompromisima koji se, prema Drecunovim rečima, svode na to da privremene kosovske institucije formiraju ZSO, a da Srbija prizna nezavisnost KiM.
„I Haradinaju je potpuno jasno, a jasno je i vodećim zapadnim zemljama na čelu sa SAD, da od Srbije ne mogu da dobiju ni pod kakvim pritiscima priznanje ovakve samoproglašene države i zato i francuski predsednik i američki zvaničnici sada govore o nužnosti postizanja kompromisnog rešenja“, objašnjava Drecun.
Dodatni pritisci na Srbiju, kao što je aktiviranje Albanaca u centralnoj Srbiji i albanska najava o brisanju granice između Srbije i Albanije na području KiM, kao i, kako kaže, nastavak igre kosovskih zvaničnika, u funkciji je namere da se Srbija natera da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, kaže Drecun i dodaje da se tako nešto nikada neće ponoviti.
