Umesto u Medenom polju, srpskoj zemlji na području opštine Bosanski Petrovac u Federaciji BiH, prihvatni centar za migrante će se nalaziti u mestu Lipe između Bihaća i Bosanskog Petrovca. Dakle, migranti neće biti nastanjeni u napuštenim srpskim kućama koje čekaju povratnike. Makar zasad. Ili, kako je navedeno u najnovijem komentaru Slobodne Evrope, „šta drugo da zaključimo osim da je Dodik očito dobio pravo veta na lokaciju“.
Priča o migrantima u BiH tako je dobila i nove političke razmere, s obzirom na različito viđenje rešenja migrantskog pitanja od strane predstavnika Srpske u institucijama BiH i onih koji su na vlasti u Banjaluci.
„Veto“ predsednika RS Milorada Dodika usledio je samo nekoliko dana pošto je ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Dragan Lukač izjavio da ima informacije da bošnjačka vlast namerava da u srpskim povratničkim selima na teritoriji Federacije BiH zadrži veći broj migranata kako bi potpuno izmenili demografsku strukturu BiH. On je za kooperativnost optužio ministra bezbednosti u Savetu ministara, Dragana Mektića, inače iz redova SDS.
Po oceni Lukača, Mektić po naređenju sarajevskih vlasti, sprovodi bošnjačke interese i pokušava da migrante locira u srpska sela na području Bosanskog Petrovca, što će dovesti do iseljavanja preostalog srpskog življa.
Sagovornik Sputnjika, dekan Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Banjaluci, Predrag Ćeranić, smatra da je glavni problem u tome što se institucije BiH koje bi trebalo da se bave problemom migranata očito ne snalaze u tome iako su imale dovoljno vremena da tu situaciju spremno dočekaju, po uzoru na iskustva Srbije i Makedonije.
Zbog toga je, kako napominje, RS upravo formirala operativno telo koje treba da rešava probleme jer se očito ne mogu osloniti na institucije BiH. Ili, kako je to Dodik podvukao, cilj njegovog formiranja je da se spreči stacioniranje migranata na teritoriji Srpske.
Ministarstvo koje se ne snalazi, umesto da nađe rešenja koja bi pomogla da se situacija reši, pronalazi lokacije za smeštaj, napuštene kasarne, napuštena srpska sela, i onda, primećuje Ćeranić, u RS, naravno, dolazi do reakcije.
„Sigurno postoje političke snage u BiH koje njih žele da zadrže, kako bi se izmenila demografska i u svakom slučaju bezbednosna slika u BiH. Znači, umesto da se traga za rešenjem, stvaraju se novi problemi i RS je odlučila da napravi telo koje će migrante pratiti od momenta kada uđu u RS do momenta kada iz nje izađu“, ističe stručnjak za bezbednost.
On ukazuje na strukturu migranata koji su u skoro 90 odsto slučajeva iz Pakistana, a da ih iz Sirije i Avganistana, zemalja koje su zahvaćene ratom, skoro nema.
„Najviše ih je, oko 3.000, upravo na rubnom području prema Hrvatskoj, u okolini Bihaća i Kladuše, u Unsko-sanskom kantonu. Tu su i napuštena srpska sela u opštini Petrovac i pogodno je da se migranti smeste. Eto juče su se u Sarajevu migranti uselili u stan porodice Radovana Karadžića, odnosno njegove supruge u strogom centru grada“, napominje Ćeranić.
Po njegovoj oceni, najopasnije je što se ne zna struktura migranata.
„Oni dođu bez dokumenata, navedu zemlju porekla koja se zabeleži bez ikakve provere. Mi ne znamo da li su oni došli iz Islamske države, pa se nakon poraza u Siriji prebacuju prema Evropi. Ne znamo njihove namere, da li neko ima određene zadatke da tu borbu zbog koje su dole ratovali nastavi u bilo kojoj evropskoj zemlji. Ili se radi o tome da migranti beže iz ekonomskih razloga. Mi tih odgovora nemamo“, ističe sagovornik Sputnjika.
On rešenje vidi u kontaktu ministarstva bezbednosti i ministarstva spoljnih poslova sa zemljom u koju migranti žele da uđu i ako ih ona ne prima sa vladom države iz koje su došli kako bi tamo bili vraćeni.
„Getoizacija sigurno nije rešenje. Imate slučaj Pariza gde su u predgrađu otvorena geta od migranata, kao i u Belgiji gde ne sme da uđe niko ko nije musliman. Ni policija. I ona su, kako se pokazalo, bila logistika prilikom izvođenja terorističkih napada“, upozorio je Ćeranić.
Na pitanje da li srpske porodice mogu da traže da im se ne uzurpira imovina, pošto to RS ne može da spreči u drugom entitetu, sagovornik Sputnjika ističe da bi o tome u institucijama BiH trebalo da vode računa predstavnici RS. Ali pošto dolaze iz druge političke opcije u odnosu na onu koja je na vlasti u RS oni, kako kaže, vode žestoku borbu na unutrašnjem planu protiv svojih političkih oponenata.
„Da je sreće, prvi bi ministar bezbednosti Dragan Mektić reagovao i ne bi dozvolio da se sela, imanja, kuće koje su Srbi napustili, koriste za smeštaj migranata. Nažalost, tu nema nikakvog zajedničkog nacionalnog interesa, crvene linije koja ne bi smela da se pređe“, zaključio je Ćeranić.
