Naučnici Univerziteta Itmo u Rusiji i nemačkog Laserskog centra iz Hanovera primenili su metode teorijske fizike da bi istražili mogu li piramide da emituju radio-talase.
Njihove kalkulacije su predviđale da u rezonantnom stanju piramida može koncentrovati elektromagnetnu energiju u svojim unutrašnjim komorama, kao i pod svojom bazom, gde se nalazi treća nedovršena komora.
Velika piramida je najveća i najkompleksnija piramida na platou Giza. Prošle godine je otkrivena skrivena komora dužine 30 metara, koja je dodatno podstakla teorije o misteriji najstarijeg od Sedam čuda drevnog sveta i pokrenula nova istraživanja.
„Egipćanske piramide su oduvek privlačile veliku pažnju i mi naučnici smo zainteresovani za njih, pa smo odlučili da posmatramo Veliku piramidu kao strukturu za rezonantno odašiljanje radio-talasa“, objasnio je dr Andrej Evliukhin, koautor studije.
Istraživački tim je stvorio 3D model piramide i koristio analitičke metode teorijske fizike, kako bi došao do svojih zaključaka.
Naučnici su sproveli multipolnu analizu — metod koji se široko koristi u fizici za proučavanje interakcije između kompleksnog objekta i elektromagnetnog polja.
Flying robot could explore ‘breakthrough’ discovery inside #Giza pyramid https://t.co/60mLfiVqAK pic.twitter.com/E2pna4VRIP
— RT (@RT_com) 16. decembar 2017.
Zbog nedostatka informacija o fizičkim svojstvima piramide, istraživači su morali da baziraju istraživanje na brojnim pretpostavkama — uključujući i to da u sebi nema nepoznatih šupljina i da je građevinski materijal sa svojstvima običnog krečnjaka ravnomerno raspoređen unutar i izvan piramide.
„Na osnovu ovih pretpostavki dobili smo zanimljive rezultate koji mogu da imaju važne praktične primene“, rekao je Evliukhin.
Oni se nadaju da ovo otkriće može da se koristi za razvoj senzora i visoko efikasnih solarnih ćelija.
„Odabirom materijala sa odgovarajućim elektromagnetskim svojstvima možemo dobiti piramidalne nanočestice sa praktičnom primenom u nanosenzorima i efektivnim solarnim ćelijama“, rekla je istraživač Polina Kapitainova.
Studija je objavljena u časopisu primenjene fizike.