Razlog tome je prvenstveno odnos Beograda i Moskve, a ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović kaže da se to do kraja godine verovatno neće dogoditi.
„Procedura pregovora je takva da ako polovinom tekuće godine znate da nije usvojen izveštaj, onda je jasno da ono teško može da se otvori do kraja godine“, kaže Joksimovićeva za „Novosti“, govoreći o tome treba li očekivati da se poglavlje 31 otvori do kraja godine i zašto se na izveštaj o skriningu čeka već četiri godine.
„Poglavlje 31 uobičajeno nije bilo previše zahtevno, ali kako su se međunarodni odnosi zakomplikovali i same države EU su morale da se usaglašavaju da bi postigle konsenzus oko nekih pitanja, donekle su izmenjena i očekivanja pojedinih članica prema kandidatima“, kaže ministarka.
Na pitanje da li je Litvanija jedini protivnik unutar EU da Beograd načne i ovo poglavlje, Joksimovićeva objašnjava da pravila EU kažu da je izveštaj sa skrininga za poglavlje 31 predmet zatvorene rasprave u diplomatskom formatu između njenih 28 članica, prenosi Tanjug.
„Treba razumeti da u oceni svakog pitanja od značaja za spoljnu i bezbednosnu politiku članice polaze od sopstvenih nacionalnih interesa i da ga konsenzusom podižu na nivo zajedničke politike EU. Od zemlje-kandidata se očekuje da usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU postigne postepeno do članstva“, kaže Joksimovićeva.
Ona ukazuje na činjenicu da je Srbija jedna od država koje u našem regionu najviše doprinose evropskoj bezbednosti.
„To smo dokazali prilikom predsedavanja OEBS-u tokom migrantske krize u borbi protiv terorizma. Kao država koja nije članica nijednog vojnopolitičkog saveza imamo obavezu i pravo da vodimo računa o sopstvenoj bezbednosti i sopstvenim nacionalnim interesima. Spoljna politika Srbije je u koordinaciji sa tako definisanom politikom nacionalne bezbednosti, a okvir je svakako proces evropskih integracija, koji je naš spoljnopolitičkim prioritet“, navodi Joksimovićeva.
