Generalni sekretar Ujedinjenih naroda Antonio Gutereš upozorio je osoblje da toj svetskoj organizaciji ponestaje novca i pozvao države-članice da što pre u budžet u UN uplate ono što duguju kako bi ta organizacija mogla da nastavi sa aktivnostima na koje se obavezala.
Prema podacima UN, 112 od 193 države-članice do sada su uplatile svoj deo u budžet organizacije, dok čak 81 zemlja to nije učinila, pa su UN „kratke“ za gotovo 810 miliona dolara.
Kako je Gutereš naveo u pismu državama-članicama, UN se nikada nisu susrele sa tako teškom situacijom nestašice gotovog novca tako rano u kalendarskoj godini i najavio da će to telo preduzeti mere kako bi se smanjili troškovi s naglaskom na one koji se ne odnose na osoblje.
Prema rečima Vladislava Jovanovića, nekadašnjeg ambasadora Srbije u UN, to nije novi, već je u pitanju tradicionalni problem krovne svetske organizacije.
„UN su redovno suočene sa smanjivanjem ili nedostatkom sredstava neophodnih za obavljanje raznoraznih aktivnosti, naročito onih u vezi sa mirovnim snagama, odnosno zaštitom mira i bezbednosti, što je u poslednje dve decenije uzelo maha. Ovaj crveni signal, odnosno najveći alarm koji je uputio generalni sekretar, posledica je toga što je nemarnost pojedinih članica u isplati svojih obaveza Ujedinjenim nacijama postala, na neki način, hronična pojava. Došao je trenutak da se to pitanje ’zaoštri‘, pa mislim da generalni sekretar UN upravo to i želi — da se taj problem razmotri na jedan ozbiljan način na sledećem redovnom zasedanju Generalne skupštine u septembru“, ocenjuje Jovanović.
Kada je reč o SAD, koje su sa dolaskom Donalda Trampa na vlast odlučile da smanje svoj udeo u finansiranju određenih aktivnosti UN, Jovanović kaže da Amerika i njen predsednik imaju tradicionalni problem sa tom svetskom organizacijom.
„Oni od UN očekuju da ne uznemiravaju američku politiku i ciljeve, a kad god bi se to desilo Sjedinjene Države bi se naljutile na UN. Sa druge strane, Amerika je poprilično zainteresovana da dođe do ekonomičnijeg trošenja sredstava iz budžeta, pa često prigovara da je personalni sastav UN prilično razgranat, da postoje aktivnosti širom sveta koje možda nisu uvek neophodne, niti zahtevaju toliki broj ljudi i tako dalje. Ta vrsta argumenata SAD se ponavlja i oni nisu neosnovani, tim pre što se povremeno pojavljuju i neki incidenti poput raznih zloupotreba od strane pojedinih članova personala UN na terenu, što izaziva nezadovoljstvo niza zemalja“, objašnjava Jovanović.
Kako kaže, Ujedinjene nacije su i inače prilično degradirane, jer su osnovu rešavanja problema u svetu preuzete velike sile i takozvane neformalne grupe poput G-7, G-15, G-20, zemalja BRIKS-a i ASEAN-a, koje se regionalno i kontinentalno grupišu i pokušavaju da rešavaju probleme ne čekajući na Ujedinjene nacije, a neke čak i mimoilazeći UN.
„Sada je pitanje — da li svet želi Ujedinjene nacije onako kako su one zamišljene od strane ’očeva‘ te organizacije 1944. i 1945. godine, ili pak žele da UN budu, na neki način, u ’rezervi‘, a da glavne teme mira i bezbednosti rešavaju oni koji imaju najviše uticaja. Tu je, razume se, najistaknutija Amerika, koja je posle pobede u Hladnom ratu praktično ignorisala Ujedinjene nacije, osim onda kada su joj služile za ratifikaciju njenih već donesenih odluka. Zato mislim da generalni sekretar UN upućuje ’crveni signal‘, sa možda većom žestinom nego što su to činili njegovi prethodnici, kako bi se pripremilo javno mnjenje i sve zemlje da u septembru to pitanje pokrenu i donesu odluku koja će biti dugotrajnije primenjivana — da se disciplinuju članovi UN da redovno uplaćuju svoju članarinu, a velike sile da se podsete da su i one članice svetske organizacije i da treba da ispoljavaju dužno poštovanje prema tom telu i njegovim ciljevima“, kategoričan je Jovanović.
Na pitanje da li UN u ovom trenutku imaju mehanizam kojim bi mogle da nateraju svoje članice da redovnije plaćaju svoje obaveze, iskusni diplomata kaže da bi zemlja koja „duguje“ članarinu UN mogla da izgubi pravo glasa u Generalnoj skupštini sve dok ne izmiri svoju obavezu.
„Međutim, to je krajnja mera koja se izbegava, jer Ujedinjene nacije nisu organizacija sa kaznenim, već sa mobilizatorskim i stvaralačkim karakterom. Zemlje koje kasne sa ispunjavanjem svojih obaveza se opominju, na njih se apeluje da ih izvrše, pa verujem da do ove mere neće doći jer ona zaista nije u duhu Ujedinjenih nacija“, navodi Jovanović.
Inače, osnovni budžet Ujedinjenih nacija određuje se svake druge kalendarske godine, kada se određuje i visina „članarine“ zemalja-članica. Finansijski doprinos svake pojedinačne članice te svetske organizacije određen je nizom činilaca — BDP-om zemlje, njenom ekonomskom situacijom, dugovanjima i slično.
Kako nijedna zemlja ne bi imala preveliki uticaj, visina doprinosa organizaciji limitirana je na 22 odsto budžeta UN. SAD su do sada jedina zemlja koja je dostigla taj limit, ali prema nekim informacijama, Amerika najviše kasni sa uplatama, nekada i po jedanaest meseci, što Ujedinjenim nacijama uzrokuje ozbiljne finansijske probleme.
