Odluka administracije američkog predsednika Donalda Trampa da se SAD povuku iz Saveta UN za ljudska prava, izazvala je burne reakcije svetske javnosti. Kritike na račun Vašingtona zbog tog poteza stigle su kako iz same svetske organizacije, tako i iz Ruske Federacije, ali i zemalja EU.
Zanimljivo je da su se SAD na taj korak odlučile samo dan nakon što je šef UN za ljudska prava Zeid Rad el Husein osudio Trampovu administraciju zbog razdvajanja migrantske dece od roditelja na granici sa SAD, pa se postavlja pitanje moralnog kredibiliteta Vašingtona da Savet UN za ljudska prava naziva „licemernim“.
Aleksandra Borisova sa Instituta za međunarodne odnose i ekonomiju Ruske akademije nauka kaže da se SAD sa Trampom na čelu u principu drže trenda izlaska iz brojnih multilateralnih sporazuma. Kako dodaje, američki predsednik je taj trend ustanovio, između ostalog, i kako bi svoje partnere, saveznike, odnosno članice određenih organizacija naterao da plaćaju svoje članstvo. Sa posledicama takve politike suočile su se i države članice NATO-a.
„Vašington se vodi politikom da ako već obezbeđuje najveći deo budžeta UN, onda ima pravo i da diskredituje bilo koji organ ili da izađe iz onih koji mu ne odgovaraju. SAD u ovom trenutku nemaju gotovo nikakve koristi od UN, posebno ne u obliku u kojem ta organizacija danas postoji, jer u Savetu bezbednosti su prisutne i Kina i Rusija koje mogu da ulože veto. Tako da je realno očekivati da SAD reformiše ili oslabi ulogu UN i Saveta bezbednosti. U tom smislu je i učinjen taj korak izlaska iz jednog organa UN, na putu ka daljem diskreditovanju rada i postojanja organizacije u celini“, ukazuje Borisova.
I bivši ambasador Srećko Đukić smatra da je odluka SAD da napuste jedno od ključnih tela Ujedinjenih nacija — za žaljenje.
„Izlazak SAD iz Saveta UN za ljudska prava je snažan udarac samom sistemu organizacije Ujedinjenih nacija imajući u vidu da je ta zemlja i dalje najveći donator svetske organizacije. Međutim, novac ne podrazumeva da neko treba da ima veća prava ili manje obaveze od drugih. Mislim da su SAD prenaglile sa tom odlukom i takvom ocenom Saveta za ljudska prava i da je taj potez, bez obzira na to kako ga oni objašnjavaju, ishitren i nesvrsishodan za međunarodne odnose u celini. Međutim, politika Vašingtona pod administracijom Trampa tako nekako i izgleda, jer donosi neočekivane odluke koje često nisu baš utemeljene u nekim diplomatskim obzirima koji su ranije postojali“, ocenjuje Đukić.
Sa druge strane, analitičar Dmitrij Oficerov Beljski, sa ruske Visoke škole ekonomije, ne misli da će odluka SAD imati neke posledice po UN u celini.
„Savet za ljudska prava je specijalizovan organ u okviru UN koji je formiran tek 2006. godine, a SAD su postale članice tog saveta tek 2009. godine. Stoga će rad tog organa biti nastavljen bez SAD, isto onako kako je on funkcionisao u periodu od 2006. od 2009. godine. Ali setimo se da su SAD izašle i iz Uneska, pa se u tom smislu može reći da Vašington radi na postepenom slabljenju uticaja UN, kao i da SAD negativno utiču na savremeni poredak u svetu ili na ono što je od njega ostalo. Naravno, sklonost Vašingtona da deluje samostalno u jednostranom poretku više neće pozdravljati ni njihovi saveznici, na primer oni iz NATO-a. Takvo ponašanje može samo da pojača nesuglasice i protivurečnosti SAD sa saveznicima", smatra Beljski.
On je mišljenja da će politika koju SAD vode dalekosežno imati negativne posledice po njih same, jer uporno pokušavaju da održavaju hegemoniju i svoj hegemonistički status koji su stekli zloupotrebljavajući multilateralne sporazume koje u poslednje vreme napuštaju, poput Pariskog klimatskog sporazuma ili Sporazuma o iranskom nuklearnom sporazumu.
„SAD će ipak ostati u sastavu UN, kao i u Savetu bezbednosti i, naravno, činiće mnogo toga kako bi oslabile organizaciju iznutra. Kada je reč o tome ko bi mogao da zameni SAD u radu Saveta, taj organ zamišljen je tako da se njegovo rukovodstvo menja nakon određenog perioda. Jedna država ne može dva puta zaredom da dobije mandat da rukovodi Savetom. Očigledno je da će biti nekakvih promena, ali one neće promeniti logiku i sistem rada Saveta za ljudska prava“, kaže Oficerov Beljski.
I Srećko Đukić smatra da su se SAD navikle na hegemoniju od 1945. godine na ovamo, a posebno poslednjih decenija.
„Zaista mislim da nije fer u međunarodnim odnosima visinu donacija uslovljavati nekim drugim preimućstvima, jer SAD i bez toga imaju izrazitu dominaciju u međunarodnim odnosima, bez obzira na to što se svet promenio i više nije onakav kakav je bio pre deset ili dvadeset godina. Međutim, ništa ne treba da nas iznenadi jer se međunarodni odnosi danas nalaze u jednom geopolitičkom haosu, a tome jako doprinosi i politika Trampa i njegove administracije. Sa druge strane, politika Vašingtona donosi i neke pozitivne pomake, poput situacije sa Severnom Korejom, tako da ne bismo smeli jednostrano da sudimo potezima SAD i moramo ih posebno posmatrati“, ocenjuje Đukić.
On napominje da haos u međunarodnim odnosima nije samo geopolitički, već i moralni.
„Svet se nalazi u jednoj globalnoj perestrojci i mi zaista ne znamo kako će se to završiti i na koji način će svet doći u neku novu tačku ravnoteže. Ovde se upravo radi o tome, o novom pozicioniranju SAD u tim budućim međunarodnim odnosima. One se bore za što bolju poziciju, po mogućnosti neokrnjenu u bilo kojem segmentu u odnosu na onu kakva je bila ranije. Međutim, tu su nove rastuće zemlje, sile, ekonomije, od Kine, preko Indije i Brazila, do Rusije. Zato ne treba da nas iznenade još neki novi potezi koje će sigurno činiti administracija u Vašingtonu“, zaključuje Đukić.
